OPŠTINSKA DELEGACIJA U SASTAVU GEZA KUČERA, DUŠKO GUSLOV I ERIKA KUDLIK BORAVILA U ČEŠKOJ
PRIMER KOJI TREBA SLEDITI

Na brifingu kod predsednika opštine Geze Kučere novinari se obavešteni o učešću subotičke delegacije na seminaru koji je u Češkoj organizovala američka fondacija USAID, nosilac programa MEGA. U subotičkoj delegaciji bili su i gradski menadžer Duško Guslov i direktorica Lokalne kancelarije za ekonomski razvoj Erika Kudlik, a tema je bila organizovanje industrijskih zona, naučnotehnoloških parkova, biznis inkubatora, realizacija grinfild investicija, organizovanja nacionalnih agencija za podršku investicijama, transformacija vojne imovine.
– Razmenjena su iskustva sa drugim zemljama učesnicama iz domena priprema za priključivanje Evropskoj uniji, za prihvatanje izazova razvoja industrije i ukupnih privrednih potencijala lokalnih samouprava u tranziciji – rekao je Geza Kučera
I Duško Guslov je istakao da je češko iskustvo je delegaciju izuzetno korisno.
– Za razliku od naše zemlje, koja još uvek nije stvorila sve potrebne razvojne preduslove za ravnomeran regionalni razvoj, njima je država izuzetno pomogla, počev od besplatnog ustupanja vojne imovine opštinama, maksimalne finansijske podrške u organizovanju i opremanju industrijskih parkova, kao i odobravanja izuzetnih podsticajnih olakšica investitorima. Od početka tranzicije 1992. godine u ovoj zemlji formirano je oko 90 industrijskih zona u kojima je zaposleno preko milion radnika. Kompletan ekonomski razvoj zasnovan je na privlačenju investitora. Preduslovi da primenimo njihovo iskustvo biće svoreni kada se završi kupoprodajni aranžaman Vojskom i druga kasarna uđe u posed opštine – rekao je gradski menadžer Guslov.
Direktorica kancelarije LER-a Erika Kudlik kaže da je osnovni cilj ovog studijskog putovanja bio da se pogledaju strateški planovi razvoja i njihova implementacija, kao i iskustva investitora među kojima je najreprezentativnija „Škoda” koja se smestila na 160 hektara.
– U Češkoj su investitori pokupovali svaki hektar dostupnog zemljišta i njima se sada javlja manjak zemljište za grinfild investicije kao i manjak radne snage iz mašinske i elektro struke. Zbog potrebe za uvozom radne snage, ponuđeno nam je da kao kancelarija posredujemo u obezbeđenju dvesta eletroničara i elektro inženjera iz naše zemlje – kaže Erika Kudlik. R. V.

NOVI PREDLOG ZA RADNIKE PRI KRAJU RADNOG VEKA
Naknada do tri godine

Prema informaciji koju su preneli mediji u januaru, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku potekao je novi predlog o rešavanju statusa radnika kojima fali najviše pet godina do ostvarivanja prava na penziju. Prema predlogu koji je saopšten, ali još nije prošao forume niti je ugrađen u propise koji se primenjuju u ovoj oblasti, previđena je mogućnost da se novčana naknada isplaćuje do tri godine, a za preostalo vreme do penzionisanja, najviše do dve godine, da budu uplaćivani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Drugi detalji za sada nisu saopšteni.
Da podsetimo, novčana naknada za radnike koji ostaju bez posla kao tehnološki višak, prema sada važećem Zakonu o radu, isplaćuje se prema dužini staža a maksimalno dve godine i u prva tri meseca iznosi 60 odsto, a u preostalom periodu 50 odsto prosečne plate u Republici.

POTPISANI PRVI UGOVORI SA KORISNICIMA KREDITA OPŠTINSKOG KREDITNOG FONDA
JOŠ VIŠE KREDITA

Na svečanoj sednici Upravnog odbora Stambeno-kreditnog pronatalitetnog fonda odražanoj 6. februara u plavoj sali Gradske kuće, potpisani su prvi ugovori o kreditiranju kupovine stana između korisnika kredita, Eurobank EFG i Fonda.
Jednu trećinu ovog stambenog kredita obezbeđuje Opština Subotica, pri čemu je bračni par obavezan da novac vrati tokom 25 godina, ali bez kamate, dok je druge dve trećine pozajmice obezbedila Eurobank EFG Štedionica, koja je na javnom konkursu ponudila najpovoljnije uslove finansiranja.
Predesnik UO Fonda Nebojša Janjić rekao je da je prošle godine 88 kandidata podnelo kompletne prijave za dodelu sredstava i svi su dobili sredstva.
– Posebne olakšice obezbedili smo za bračne parove sa više dece, tako da parovi sa dvoje dece vraćaju 75% sredstava, sa troje 25%, a sa četvoro i više dece ne vraćaju sredstva Stambeno kreditnog pronatalitetnog fonda – rekao je Janjić naglasivši da je u budžetu za ovu godinu već izdvojeno blizu 60 miliona dinara za ove namene, a novi konkurs će biti raspisana za dva meseca.
Potpisivanju ugovora prisustvovala je je Novka Mojić, sekretar Sekretarijata za demografiju, porodicu i društvenu brigu o deci APV koja je naglasila da je ovaj sekretarijat prvi doneo program demografskog razvoja u zemlji sa merama za njegovu relizaciju.
– Trenutno realizujemo nekoliko mera i nadam se da ćemo iz ovogodišnjeg budžeta izdvojiti još više sredstava, budući da spadamo među deset najstarijih naroda na svetu, što je alarmantno i upozorava da se moramo ozbiljno pozabaviti ovom problematikom. Naš sekretarijat je na zahtev Opštine Subotica obezbedio 15 miliona dinara u prošloj godini za Stambeno-kreditini pronatalitetni fond Opštine Subotica. Sada već imamo zahtev za sredstva od 30 miliona u 2007. godini – rekla je Novka Mojić, istakavši da je do nedavno Subotica bila jedina koja je osnovala ovakav fond, ali su i druge opštine najavile da kreću njenim stopama.
Zamenik regionalnog direktora Eurobanka EFG Štedionica Miroslav Stojsavljević rekao je da se ova banka bila spremna da na uštrb profita i zarade učestvuje u društveno i ljudski vrednim projektima kao što je ovaj.
– Uz ovakav potez Opštine Subotica koja beskamatno kreditira mlade bračne parove sa decom i uz našu kamatu koja je sigurno najniža na tržištu, postigli smo da je ukupna kamata na ovoj kredit u evrima sada 3,96 odsto.
Jedan od korisnika kredita koji su u utorak potpisali ugovor je i bračni par Anđelka i Ivan Pejić Tukuljac. Oni ističu da su oko 13 godina podstanari a sada im se pružila prilika da povoljno otkupe kuću od svog stanodavca, u čije su renoviranje tokom proteklih godina već ulagali.
– Pošto su nam primanja skromna i dobijeni kredit nije veliki, oko 17.300 evra, morali smo se ugraditi u taj iznos. Kuća je dvosobna, pa će za nas i dve kćerke ovaj stambeni prostor biti dovoljan – kažu oni.
Slično su nam rekli i bračni par Andrija i Dragana Vojnić Tunić koji imaju troje dece i već devet godina su podstanari. Od Opštine su dobili kredit za koji će mesečna rata iznositi oko 110 evra.
– Kuću smo već odbarali i sada očekujemo da će se sve brzo odvijati i da uskoro sledi selidba – rekao je Andrija Vojnić Tunić.
Atila i Melinda Perna su bili deset godina podstanari. Imaju četvoro dece zbog čega su gledali da nađu kuću što bliže nekoj školi.
– Odbarali smo trosobnu kuću sa većim dvorištem u „Željezničkom naselju”. Utrošićemo pun iznos kredita, 36.000 evra. Zbog olakšica koje Fond daje, 12.000 smo dobili bespovratno, što je za nas prava sreća. Rata će nam biti oko 140 evra, što ćemo iz naših primanja moći pokriti, supruga je socijalni radnik a ja profesor – kaže Atila Perna. R. V.

NEZADOVOLJNI CENAMA SVINJA POLJOPRIVREDNICI UPUTILI ZAHTEVE VLADI
„Veto” na uvoz mesa
• Predstavnici pet udruženja poljoprivrednika od Vlade zahtevaju zabranu uvoza svinjskog (osim sveže hlađenih polutki), goveđeg, pilećeg i ovčijeg mesa • Juče (trebalo da bude) održana blokada Štrosmajerove ulice

Predstavnici Udruženja poljoprivrednika „Subotica”, Kluba proizvođača „Čantavir”, Udruženja seljaka „Stari Žednik”, Udruženja svinjara „Bajmok”, „Gazdakör” iz Bačke Topole i Opštinsko udruženje odgajivača svinja „Bačka Topola” uputili su u utorak, 6. februara, Vladi Srbije zahtev da se u potpunosti zabrani uvoz svih kategorija svinjskog mesa, osim sveže hlađenih polutki, i da se ta zabrana odnosi i na goveđe, pileće i ovčije meso.
Osim ovog, predstavnici udruženja Vladi su uputili i zahteve da se što pre završi proces obeležavanja svinja; da se prestane sa vakcinacijom protiv svinjske kuge; da nadležno Ministarstvo (poljoprivrede) osigura sredstva za sanaciju farme na kojoj se ustanovi ova bolest; da Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva prestane sa donošenjem strateški i politički bitnih uredbi i da do formiranja nove vlade vodi samo tehničke poslove, kao i da se van snage stave sve uredbe koje je donela odlazeća Vlada u januaru ove godine, osim premije za mleko.
Zahtevima udruženja prethodio je sastanak u Čantaviru u ponedeljak uveče, gde je šezdesetak prisutnih poljoprivrednika iz subotičke, senćanske i bačkotopolske opštine dalo jednoglasnu podršku uzgajivačima svinja u Mačvi, koji već danima blokiraju puteve.
– Od Vlade, jednostavno, treba tražiti da se zabrani uvoz iz tzv. robnih zaliha koja bitno utiču na sniženje cena domaćih svinja na tržištu. Na taj način zaštitili bi se naši proizvođači, a ne prerađivački lobi koji uvozom mesa kojem je skoro istekao rok trajnosti i koje je zbog toga sumnjivog kvaliteta em utiče na sniženje cena na tržištu em zarađuje na tuđoj muci – rekao je tom prilikom predsedavajući Udruženja seljaka „Stari Žednik” Ivan Vidaković.
Slična stajališta, kada je reč o uvozu svinjskog mesa, izneli su i ostali diskutanti tokom večeri, a kao jedan od zaključaka prihvaćen je i predlog člana Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika „Subotica” Daniela Kovačića da juče (četvrtak) od 10 do 14 sati bude blokirana Štrosmajerova ulica. Z. R.

EKONOMSKA SREDNJA ŠKOLA „BOSA MILIĆEVIĆ”
Ministarstvo u virtuelnoj banci

U okviru praćenja realizacije projekta koji je nastao u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Srbije, banaka, Privredne komore i GTZ-a, predstavnici Ministarstva prosvete i sporta iz Beograda, Radovan Živković, Bojan Ristić i Dragana Rakita obišli su 2. februara Ekonomsku srednju školu „Bosa Milićević” u Subotici i kabinet u kome se nalazi virtuelna banka. Ova škola je jedina u Vojvodini koja obrazuje profil bankarskog službenika u oglednom odeljenju. Prednost ovog profila je u aktivno orijentisanoj nastavi. Učenici rade na zadacima koji ih očekuju na mestu bankarskog službenika. Prednost ovog profila je da su nakon završetka školovanja učenici kvalifikovani za ovaj posao. Podstiču se lične i socijalne osobine učenika koje su značajne, kao i stručna kompetentnost koja se dobija tokom obrazovanja. Učenici se obučavaju za rad sa klijentima i „bek ofis” banke. Ovaj obrazovni profil treba da omogući obrazovanje prema zahtevima privrede i pospeši poziciju mladih ljudi na tržištu rada.

EPIDEMIOLOŠKA SLUŽBA
Februar je mirno počeo

Iako se u zemlji beleži nešto povećan broj gripoznih, Epidemiološkoj službi u Subotici za sada još nije stigla ni jedna prijava o gripu iz ambulanti na području Okruga. Nedeljni izveštaj epidemiologa pokazuje da je situacija oko zaraznih oboljenja stabilna i uobičajena. Od 27. januara do 2. februara registrovana su 83 pacijenta sa nekim od zaraznih oboljenja, a najčešće su to respiratorne i po koja stomačna infekcija. Takođe se javljaju i komplikacije respiratornih oboljenja u obliku upale pluća, najčešće kod starijih osoba (22 za nedelju dana). U istom periodu registrovano je 13 streptokoknih upala grla i 17 upala krajnika s istim uzročnikom. Na nedeljnoj epidemiološkoj listi su i varičele, odnosno ovčije boginje (12), jedan slučaj mononukleoze, a to je virusno oboljenje limfnih čvorova, zatim 7 različitih stomačnih infekcija, kod 2 pacijenta šuga, u 1 slučaju crevna parazitoza i 2 slučaja genitalne hlamidijaze koja je vodeća polno prenosiva bolest i inače je mnogo raširenija od broja registrovanih. K. K

REKONSTRUKCIJA BOLNICE
Krov nad poliklinikom

U toku je podizanje krova nad polikliničkim delom Opšte bolnice u kojem se nalaze specijalističke ambulante. Pri kraju je i rekonstrukcija zgrade Odeljenja za psihijatrijske bolesti, a do kraja ove nedelje će biti završeni operativni planovi za početak izgradnje novog prostora za Dijagnostički centar. Radove finansira Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. K. K.

OBELEŽAVANJE DANA VELIKOG PRELA POČELO U GRADSKOJ KUĆI A NASTAVLJENO U BAJMOKU
Pisma i fanki

Svečana akademija Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, u povodu Dana Velikog prela, 2. februara, u Velikoj većnici Gradske kuće započela je zvucima melodije „Kolo igra, tamburica svira” u izvođenju tamburaškog orkestra „Sledbenici Pere Tumbas Haje”, prve „pljeske pisme” koju je napisao Nikola Kujundžić za Veliko prelo pre 128 godina. Pesmu je napisao još kao student, i do danas ona se smatra najlepšom bunjevačkom pesmom, kako je prošlog petka u obraćanju publici rekla mr Suzana Kujundžić Ostojić. Od prvog Velikog prela održanog u Pučkoj kasini prošlo je 128 godina, a dotle su ona bila porodična okupljanja. Nakon još nekoliko tamburaških numera i preljskih stihova pošlo se u Bajmok na Veliko prelo u organizaciji Bunjevačkog kulturnog centra iz Bajmoka. Prelo je održano u prostorijama bajmočkog KPD-a „Jedinstvo-Eđšeg”. Našlo se tu Bajmočana, Somboraca, Subotičana, njih oko 170, da se druže i obeleže prelo. U uvodnom delu Lora Vuković i Gabrijela Diklić su govorile svoje stihove o prelu, a izveden je i monolog „Snaš Kata u varoši” u izvođenju Katice Marganić, autora Gabrijele Diklić. Svoje igračko umeće prikazali su veterani folklorne sekcije „Jedinstvo-Eđšeg”.
Dok su svirale „Bajmočke legende” gostima se služila krumpirača, kiseli kupus, kompot od šljiva i višanja, a bilo je i kuvanih kukuruza. Katica Marganić, penzionerka iz Bajmoka, za „Subotičke” je rekla:
U vrime kad sam bila dite bilo je puno sniga, živili smo na salašu, i došo je red da i kod nas bude prelo. Ujtro rano užarila se peć, peko se kruv, krčakala se sarma u tučen loncu na sadžaku (tronožac). Pekli su se sitni kolači, lakumići, a pridveče fanki i krumpirača. Gosti su stizali sa nikoliko sonica, u zadnjim su bili tamburaši. U čistoj sobi žene su posidale oko peći i radile ručne radove, muškarci su se za astalom kartali el šickali s gravom el kuruzima. Žene su bile obučene u lipe paorske aljine, a divojke u svile. Za to vrime su mame gledale momke ispod oka za svoje divojke. Do ponoći se služila krumpirača, kuvani kuruzi, fanki, kolači, a tamburaši su pravili štimung i veselje koje je trajalo do zore. Danas nema sniga, nema salaša, a ni prela nisu ko što su bila, samo sićanja u ovakim prilikama ožive – zaključila je Katica Marganić.
Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog kulturnog centra Bajmok, je rekao da je ovo treće prelo za redom u njihovoj organizaciji i da su zadovoljni odzivom. Organizovana je i tombola na kojoj je glavna premija bila mikrotalasna pećnica, a ona je pripala Đuli Skenderović, penzionerki iz Bajmoka. M. H.

KAO UVERTIRU U SEMINAR O MANGULICAMA „GULJAŠ ČARDA” U SUBOTU NAPRAVILA „DISNOTOR”
„Meter” svinjetine za podsećanje

U organizaciji „Udruženja za uzgoj svinja rase mangulica Vojvodine” u subotu je (3. februara) na „Guljaš čardi” na Ludošu održan seminar na kom su stručnjaci iz Beograda, Novog Sada i Subotice govorili o nutritivnoj vrednosti ove retke, ali u ishrani zdrave rase svinja; o njenoj ekonomskoj isplativosti držanja, kao i o saradnji klanice „Big bul” sa Udruženjem. Na seminar su, osim predavača i članova Udruženja, došli i brojni gosti iz Vojvodine i Srbije kako bi se upoznali sa detaljima uzgoja mangulica.
Pre početka seminara vlasnik „Guljaš čarde” Peter Guljaš organizovao je poslendjih godina sve ređi „disnotor” (svinjokolj). Za tu priliku mesari Tibor Čapo i Čaba Beken zaklali su mangulicu od 100 kilograma.ine.
– „Disnotor” radimo godišnje dva-tri puta, jer ovo ipak nije zvanična klanica nego nam je cilj da posetiocima pokažemo kako su to nekad radili naši dedovi i očevi; kako su pravili slaninu, „čvarklin”, „divenice”... Ovo je u potpunosti zdrava hrana, pre svega zbog načina ishrane mangulica, kojima dajemo kukuruz, ječam, trtikale, a bez koštanog ili ribljeg brašna, „startera” i ostalih konvencionalnih komponenata koje se danas svakodnevno koriste – rekao je za „Subotičke” Peter Guljaš.
Trenutno na imanju u okviru „Guljaš čarde” drži oko 470 svinja rase mangulica, a kako kaže njen vlasnik do kraja godine očekuje da će imati oko 1.000 svinja. Z. R.

„BAČKA GALERIJA DR JOVANA MILEKIĆA” OD 6. FEBRUARA DO 5. MARTA U MODERNOJ GALERIJI LIKOVNI SUSRET
TREBALO JE SAČUVATI
• Izložba predstavlja preko 70 najznačajnijih dela iz kolekcije dr Jovana Milekića

U Modernoj galeriji Likovni susret, od 6. februara do 5. marta, postavljena je izložba „Bačka galerija dr Jovana Milekića”, koju je u utorak, 6. februara, u prisustvu velikog broja posetilaca, otvorio istoričar umetnosti Bela Duranci., – Više godina je prošlo kako smo dr Nada Milekić i ja razgovorali o čika Joci i složili smo se u tome da je on jedna posebna ličnost kulturne scene kod nas i kao mnogi drugi zaboravljen. Tada zamišljena izložba postala je želja porodice Milekić, a sa moje strane izazov da se dalje bavim tom čudnom i jednistvenom Bačkom galerijom dr Joce Milekića... – počeo je Duranci svoj nadahnut i podacima više nego bogat govor.
Izložba predstavlja preko 70 najznačajnijih dela iz kolekcije dr Jovana Milekića, iz sadašnjih zbirki Galerije Matice srpske Novi Sad i Gradskog muzeja Subotica. Nakon više od 40 godina pred Subotičanima su opet dela koja su nekada bila u postavci Bačkog muzeja (1926), odnosno Bačke galerije (1949)”.
Jovan Milekić (1899–1978), „čija će se kolekcionarska delatnost neizbrisivo utkati u likovni život Subotice između dva svetska rata” (piše Duranci u katalogu koji prati izložbu), ugledao je svet u Bjelovaru, 18. avgusta 1899. Školovao se u Vukovaru, pa u Zagrebu i Beču, a u Suboticu je stigao posle Prvog svetskog rata i jula 1919. javlja se na jednoj izložbi kao kupac četiri eksponata... „Svojim školovanjem i naročito uzgrednim obrazovanjem kao kolekcionar, on se zapravo oblikovao kao kolekcionar starog tipa” – primećuje Duranci, dodajući da dr Milekić, iako je diplomirao pravo, nikad nije odustao od toga da bude kolekcionar. Pre 80 godina, na subotičkom Korzou u palati Manojlović otvorio je za javnost svoju vrednu kolekciju savremenih i starih bačkih umetnika. Nažalost, Bački muzej (privatna ustanova) na Korzou nije dugo ostao otvoren. Dr Jovan Milekić nakon Drugog svetskog rata otvara na Paliću 1949. godine Bačku galeriju, izlažući ponovo značajne domaće autore. Međutim, Galerija bez podrške grada i neadekvatnih uslova biva zatvorena, a dela iz zbirke 60-tih godina otkupljuje većim delom Galerija Matice srpske u Novom Sadu i Gradski muzej Subotica, a mnoga dela završavaju i u drugim privatnim kolekcijama.
– Dr Joca Milekić će, nadam se, ostati upamćen kao samotnjak, galerista, zanesenjak, koji je obrađujući višenacionalnu Vojvodinu, otkrio da je bogatstvo različitosti i jedinstvo baštine nešto što traje uprkos nevremenu – zaključuje Duranci.
Slike Nikole Aleksića, Pavla Simića, Aksentija Marodića, Save Ipića, Milana Konjovića, Mihajla Dejanovića, Jelene Čović, Stipana Kopilovića... samo su neka od dela koja se mogu pogledati na izložbi za čiju je realizaciju, kako je naglasila direktorica Likovnog susreta Olga Šram, posebno zaslužna dr Nada Milekić, unuka dr Milekića. Ispred Galerije Matice srpske na otvaranju izložbe publici su se obratile direktorica Branka Kulić i viši kustos Milena Vrbaški. Inače, ovo je već drugi put ove godine (nakon izložbe Ferenca Ajzenhuta) da je zahvaljujući saradnji ove ustanove sa Gradskm muzejom realizovan značajan umetnički projekat – na obostrano zadovoljstvo.
A to zadovoljstvo, bar kod Subotičana, danas bi bilo mnogo veće da smo ovu zbirku uspeli sačuvati u svom gradu. A, kako piše Duranci, „nipodaštavanjem jedinstvenih i dragocenih kolekcija obezvređuje se i ponižava životni ulog ličnosti i osiromašuje društvena zajednica uvek i neizostavno”. T. M.

SUĐENJE SEBASTIJANU HEĐELJAIJU PONOVO PRED VEĆEM OKRUŽNOG SUDA U SUBOTICI
ZBOG AKOHOLA IZGUBIO ŽIVCE
• Od mišljenja veštaka koji ponovo procenjuju da li je ubistvo počinjeno u stanju smanjene uračunljivosti optuženog zavisiće presuda koju je u prethodnim sudskim postupcima na zahtev tužilašta Vrhovni sud dva puta poništio

U utorak, 6. februara, pred petočlanim većem Okružnog suda u Subotici ponovo je saslušan Sebastijan Heđeljaji, okrivljeni u krivičnom predmetu ubistva Danijela Zemka.
Predsednik veća, sudija Danko Mandić rekao je za naše novine da je Vrhovni sud drugi put poništio presudu i predmet vratio na početak „zbog potrebe nesumnjivog utvrđivanja u kakvom je duševnom stanju bio optuženi u trenutku izvršenja krivičnog dela”.
– Ponovnim veštačenjem potrebno je utvrditi da li je optuženi bio uračunljiv, bitno smanjeno uračunljiv ili je delovao na mah, kako je to prethodno veće na osnovu nalaza veštaka iz Beograda prihvatilo.Vrhovni sud smatra da te činjenice nisu dobro razjašnjene i upravo zbog toga je u dva navrata ukidao presudu.
Sebastijan Heđeljaji optužen je da je 2. novembra 2004. godine u kući svojih roditelja u ulici Braće Majera 31 lišio života svog prijatelja Danijela Zemka. Nakon toga je telo ubijenog sakrio u kauč i tamo ga držao dva dana dok mu se nije ukazala prilika da pokojnog Zemka krišom iznese iz kuće i zakopa u bašti. Okrivljeni je na saslušanju izjavio da je tuči prethodilo zajedničko konzumiranje većih količina alkohola prethodne večeri, 1. novembra, u kući okrivljenog . Prema rečima Sebastijana Heđeljajia, pokojni Danijel je ponovo došao kod njega ujutru 2. novembra oko 6,30. Nakon što su odspavali nekoliko sati nastavili su da piju a popušili su i 7 džointa marihuane. U popodnevnim satima među njima je došlo do svađe i tuče koja je bila kobna za sedamnaestogodišnjeg Danijela.
Optuženi je tokom saslušanja 6. januara 2005. godine, kada je prema rečima sudije Danka Mandića „optužnica usklađena u pogledu pravne kvalifikacije dela”, potom na glavnom preteresu 16. januara 2006. i na ponovljenom pretresu 25. oktobra 2006. godine, priznao da je lišio života Danijela Zemka i da se oseća odgovornim, te da se brani saglasno zapisniku sa poslednjeg pretresa u kojem je naveo neke nove momente koji su bitno uticali na njegovo duševno stanje tokom izršenja krivičnog dela.
– Optuženi je danas ponovo saslušavan, a u četvrtak se očekuje novo veštačenje od strane veštaka koji predstavljaju tri institucije, dve iz Beograda i jedne iz Novog Sada. Predočićemo im današnji zapisnik sa saslušanja i zatražiti da se izjasne da li ostaju kod onog što su rekli u prethodnom postupku ili će biti nekih opdstupanja s obzirom na to što smo danas čuli – kaže sudija Mandić, pojašnjavajući da se radi o novim momentima u izjavi okrivljenog koje je on izneo tokom poslednjeg pretresa.
– Optuženi izjavljuje da je tokom tuče i rvanja sa pokojnim Danijelom, ovaj u jednom momentu izrekao teške uvrede na račun sestre okrivljenog, zbog čega mu je „ pao mrak na oči” i nije bio svestan svoga čina.
Prema rečima sudije, nova presuda bi mogla biti doneta u petak nakon što veštaci izreknu svoje mišljenje. Prema poslednjoj presudi koja je poništena, Sebastijan Heđeljaji je bio osuđen zbog ubistva na mah na kaznu zatvora u trajanju od pet godina. Tužilaštvo je pred Vrhovnim sudom uložilo žalbu i postupak je vraćen na početak. R. V.

brojčanik

5,5 SA 8,5 CENTIMETARA biće dimenzije nove plastificirane lične karte izrađene od polikarbonata u plavoj boji.
12 REŠENJA o uklanjanju bespravno podignutih objekata u toku prošle godine izdala je opštinska inspekcija, a u istom periodu podneto je 40 prijava protiv građana koji smeće ostavljaju na nepropisnom mestu.
15 NOVIH firmi i samostalnih radnji registrovano je od početka ove godine, a njihovi vlasnici su trgovci, stolari, moleri, zidari i druge zanatlije.
20 MILIONA dinara će „Suboticatrans” dobiti ove godine iz opštinskog budžeta, što je svega 3 posto od ukupno potrebnih sredstava za investicije. Za taj iznos ovo preduzeće može da kupi 1 autobus.
46 DINARA koštaće najjeftinija paklica cigareta, a minimalna akciza za duvanske prerađevine 15, utvrdila je republička Vlada.
62 KANDELABRA priprema preduzeće „Rasveta” za novu rasvetu u ulici Braće Radić. Duple svetiljke će biti postavljene od početka ulice do raskrsnice sa ulicom Blaška Rajića.
130 MILIONA dinara košta rekonstrukcija Velike terase, a finansijska sredstva se obezbeđuju iz nacionalnog investicionog fonda.
150 NOVIH parking mesta trebalo bi da bude izgrađeno u toku ove godine.
2.300 KILOGRAMA kobasice prodato je na gradskom Trgu za 8 sati, koliko je trajala prošlonedeljna „Kobasicijada”.
7.500 DINARA je vrednost metalnog poklopca na šahtovima, a samo u prošloj godini lopovi su ih skinuli sa 160 mesta. Takođe je, prema podacima „Vodovoda”, nestalo i 35 gvozdenih rešetki. M. R.

OKUD „MLADOST” OBELEŽAVA ŠEZDESETU GODIŠNJICU POSTOJANJA
PESAMA I IGARA U 60 LETA

Omladinsko kulturnoumetničko društvo „Mladost” u godini pred nama obeležava vredan jubilej – 60. godišnjicu postojanja. Kroz ovo Društvo, koje danas broji oko 600 članova, od 1947. godine prošlo je preko 30.000 devojaka i mladića koji su u „Mladosti” negovali ljubav prema pesmi, igri i tradiciji.
Valja takođe spomenuti da su „Mladost” kroz istoriju vodili ugledni Subotičani, pa se među prvim predsednicima Društva spominju imena Lazara Merkovića i Josipa Stipića.
– Aleksandar Jančikin je zasigurno bio jedan od najznačajnijih direktora jer je u to vreme osnovan Festival „Omladina” sa Josipom Kovačem, tadašnjim rukovodiocem zabavnog orkestra. Posle njega je rukovodeće mesto povereno Simki Olajoš Nađ, prvoj i za sada jedinoj ženi koja se na čelu „Mladosti” zadržala punih 18 godina – priča Marin Jaramazović, današnji direktor koji je i sam, od svoje osme godine, bio član folklorne sekcije, napominjući da je značajni deo arhive od osnivanja do šezdesetih zagubljen prilikom obnavljanja zgrade.
Ono što se, međutim, pouzdano zna, jeste da je „Mladost” oduvek brinula da njena vrata budu širom otvorena za mlade željne da svoja znanja i umeća usavršavaju i prenose novim generacijama. U takvom zahuktalom i razgranatom aktivizmu, rađali su se ansambli, grupe i pojedinci koji su na pozornicama Evrope, Azije i Afrike, nosili poruke tradicije, otvorenosti i drugarstva.
– Od mnogobrojnih festivala, pored „Putujućeg gramofona” i drugih muzičkih manifestacija, svakako je najznačajniji već pomenuti Omladinski festival koji je skoro celu deceniju okupljao mlade i talentovane kompozitore tadašnje Jugoslavije. Bila je to prilika da muzičari, ali i grad dobiju svoju punu afirmaciju. „Mladost” je bila inicijator mnogih značajnih događaja i kultno mesto koje je vrvelo od omladine i kreativnih članova.
Od ukupno devet sekcija, zanimljivo je da folklorna neprekidno radi od osnivanja, punih 60 godina.
– Folklorna sekcija kao takva je, pored „Bratstva”, jedna od najstarijih u gradu i danas ubedljivo najmasovnija. Zajedno sa Narodnim orkestrom proputovala je i nastupala u gotovo celoj Evropi, kao i u delu Afrike i Azije. Zanimljivo je da smo najčešće boravili u Francuskoj gde je organizovano čak 16 uzastupnih turneja, a kako je domaćin prepoznao kvalitetan program i igrače, saradnja se nastavlja i u budućnosti.
Sa mnogobrojnih putovanja, članovi „Mladosti” su se u svoj grad vraćali sa vrednim priznanjima od kojih su najznačajniji prvo mesto na Evropskom festivalu u Belgiji 1972. i na Svetskom festivalu folklora u Engleskoj 1980. godine, zatim specijalno priznanje na internacionalnoj smotri u Egiptu, kao i osam prvih nagrada na Festivalu modernog baleta Srbije. Početkom 60-ih džez orkestar „Mladosti” i zvanično je bio najbolji na evropskom festivalu u Budimpešti, a pre nekoliko godina, takođe u Mađarskoj, Duvački orkestar je dobio specijalno priznanje na susretu duvačkih orkestara Evrope.
Vredan jubilej će, saznajemo od Jaramazovića, prigodnim svečanostima i nastupima biti obeležavan tokom cele godine, a to je prilika da se pozovu i svi bivši članovi:
- Želja nam je da ih sve okupimo na centralnoj proslavi koja je zakazana za novembar, ali i da nam pomognu da njihovim fotografijama dopunimo materijal za foto-monografiju koja je u pripremi. U povodu ovog datuma, a deset godina posle smrti Aleksandra Jančikina, uskoro bi trebalo da se objavi knjiga našeg dugogodišnjeg direktora, a biće predstavljena i DVD-prezentacija sadašnjeg rada sa osvrtom na prošlost. Takođe planiramo da u gradu organizujemo koncerte svih sekcija pojedinačno, te da prikažemo izložbu originalnih nošnji iz fundusa „Mladosti” – najavio je Marin Jaramazović. M. R.

U SUBOTU NA MAJURU URUČENO PRIZNANJE ZA LIČNOST GODINE 2006. GODINE UZ PRISUSTVO VEĆINE KANDIDATA IZ UŽEG IZBORA
SVI ZADOVOLJNI IZBOROM ALEKSANDRE
• Tri subotičke firme ponudile su najboljoj studentkinji Ekonomskog fakulteta, Aleksandri Marcikić radno mesto ali je ona odlučila, bar za sada, da karijeru nastavi na fakultetu

Aleksandra Marcikić, najbolji student Ekonomskog fakulteta primila je u subotu, 3. februara i zvanične čestitke zato što je izabrana za Ličnost Subotice 2006. godine. Ovo je druga godina kako ovu akciju organizuje Regionalni TV YU eko koji je bio i domaćin svečanosti na „Majuru”.
Stiglo je 23 predloga za Ličnost godine a glasovi gledalaca i slušalaca su odlučili kojih se desetoro Subotičana našlo u najužoj konkurenciju za priznanje koje je Aleksandri uručio prvi dobitnik ove titule, Rudolf Valter.
Svečanosti je prisustvovala i većina kandidata iz najužeg kruga kandidata za titulu ličnost godine Zoran Francišković, vlasnik Panongrada, Dušan Dražić, direktor Kompanije VOJPUT, Tereza Horvat Skenderović, vlasnik TERAS-a, Sava Halugin, vajar, Nenad Ivaniševič, direktor Gerontološkog centra, Elvira Husar, profesor muzike, Iso Planić, profesor geografije ali u ovom slučaju osvajač nekoliko planinskih vrhova, Tomislav Vojnić, vlasnik Eurogasa i Slobodan Marković, direktor Dečijeg pozorišnog festivala.
Milenko Popadić, novinar i član žirija rekao je između ostalog da su svi oni mogli poneti titulu Ličnost Subotice a da su u presudnom trenutku upravo kandidati pomogli jer su nesebično dali svoj glas Aleksandri.
Zadovoljstvo je izrazio i Geza Kučera, predsednik Opštine koji je čestitajući dobitniku istakao da mu je drago što je u gradu gde se ceni mladost, upornost i znanje.
Dr Tereza Horvat Skenderović je uz čestitke Aleksandri poklonila i knjigu, za koju je rekla da će joj pomoći u odabiru budućeg zanimanja.
I ovaj poklon bio je samo još jedna potvrda opšteg utiska da su svi zadovoljni ovogodišnjim izborom čime je Jožef Pinter, vlasnik YU eko televizije dobio podršku da nastavi sa akcijom.
Aleksandra je uz titulu i čestitke dobila i poziv da radi u VOJ-PUT-u, Panongradu ili firmi Rudolfa Valtera ali je ona, za sada odlučila da nastavi rad i učenje na Ekonomskom fakultetu. D. P.

ODRŽANO OPŠTINSKO TAKMIČENJE SREDNJOŠKOLACA IZ MATEMATIKE
Rešeni skoro svi zadaci

U Tehničkoj školi u Subotici 3. februara je održano opštinsko takmičenje učenika srednjih škola iz matematike. Učestvovalo je 12 učenika, a na okružno takmičenje će ići između 40 i 50 učenika. Ono će biti održano 24. februara. Treba reći da se već zna da će državno takmičenje biti održano u Subotici, ponovo u Tehničkoj školi, što je jedna vrsta priznanja i za ovu školu i za subotičko Društvo matematičara koje je organizator takmičenja.
O pokazanom znanju na takmičenju dr Marta Takač, predsednik Društva matematičara Subotice, je rekla:
– Za učenike prvih razreda očigledno je da moraju da se naviknu na novi stil zadataka i izrade zadataka, jer naglasak je više na dokazima. Inače, stariji učenici su i ove godine dobro uradili zadatake. Oni nisu bili teški, tako da je 70–80 odsto zadataka urađeno.
Dr Takač je naglasila da će na okružnom takmičenju, pored subotičkih, učestvovati još samo učenici iz Bačke Topole, a da će Okrug na državnom takmičenju moći da predstavlja 7–8 učenika.
Kako je istakla dr Takač, Društvo matematičara Srbije sa svojim podružnicama okuplja nove članove i izdaje članske karte uz uplatu članarine, koja omogućava besplatno dobijanje časopisa za matematiku i popust na troškove seminara. Tako je u subotičkoj podružnici broj članova narastao na 120, što se, kako kaže dr Takač, vidi i po povećanom broju učenika na takmičenjima. Opštinsko takmičenje iz matematike otvorio je dr Vojislav Petrović, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. E. B.

KONAČNU ODLUKU DONEĆE TEK NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE
EDIT DER - ŠEREGELJ OSTAJE SUDIJA

– Čak i kada sami nešto odluče da saopšte o sebi, urade to šapatom. Tako, bi otprilike, mogao glasiti najkraći opis rada domaćeg sudstva nakon informacije da je predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović – Škero suspendovala 5. februara Edit Der – Šeregelj sa mesta predsednice Okružnog suda u Subotici.
Ogradivši se u startu da se o radu Velikog personalnog veća – pred kojim je Vida Petrović – Škero u decembru 2006. pokrenula postupak o razrešenju Edit Der – Šeregelj s dosadašnje funkcije – „informacije ne daju” potparol Vrhovnog suda Srbije Vesna Dabić je „o eventualnoj suspenziji” rekla, zapravo, sve. Okružni sud u Subotici „nije ovlašten” da saopšti razloge za smenu Edit Der – Šeregelj, jer se oni „javnosti mogu dati” tek „uz iziričitu saglasnost” predsednika Vrhovnog suda i predsednika Velikog personalnog veća.
Sve je, naizgled, počelo 2. novembra 2006. lirski intoniranim saopštenjem Edit Der – Šeregelj u kojem predsednica Okružnog suda u Subotici kao uzrok smrti Viktorije i Ivana Vojnića Hajduka dva dana ranije navodi glad, a kao krivce „sve nas”, tj. Subotičane, tj. društvo kao takvo. Već to saopštenje uzburkalo je domaću i stranu javnost do nivoa vesti dana i „utiska nedelje”... Da sudski izveštaj i esej o tragediji nisu isto pokazalo je već policijsko saopštenje, poslato takođe 2. novembra, u kom se navodi da je obdukcijom utvrđeno da je Viktorija „umrla prirodnom smrću”, a sin Ivan takođe, „usled pucanja čira”. Uzgred rečeno, službena potvrda prve ili druge verzije smrti do danas nije obelodanjena.
Da to možda nije bio početak otkriva tekst objavljen 18. januara 2007. u „Subotičkim” o sudbini sudije Opštinskog suda u Subotici Tiboru Šalaiju. On u pismu Vidi Petrović – Škero, upućenom 4. jula 2006, predsednici Vrhovnog suda Srbije doslovno kaže:
„Nakon što ste izvršili provere u Subotici, celokupno pravosuđe očekivalo je da ćete preduzeti jedinu moguću, a to je pokretanje postupka za razrešenje predsednice Okružnog suda u Subotici. Svima je jasno da od toga neće biti ništa, da ste se opredelili za liniju manjeg otpora i da čekate istek mandata predsednice.”
Tibor Šalai u svom pismu dodaje da je Vida Petrović – Škero ovakvim postupkom „dovela u krajnje nezavidan položaj” ljude koji su se usudili ukazati na propuste u Okružnom sudu. Kao neslužbena informacija, navodi se da je iz Okružnog suda na adresu Vrhovnog suda Srbije poslat materijal od preko 50 kucanih strana o nepravilnostima u radu unutar ove kuće.
Ono što je „već tri” dana poznato javnosti je da Edit Der – Šereglj ostaje sudija Okružnog suda u Subotici, a o njenom razrešenju sa mesta predsednice Suda odlučiće novi saziv Skupštine Srbije. Z. R.

DA LI SU ODBORNIČKA PITANJA IZGUBILA SVOJU SVRHU OD KADA IH ODBORNICI NE POSTAVLJAJU ZA SKUPŠTINSKOM GOVORNICOM
SKRIVANJE OD OČIJU (I UŠIJU) JAVNOSTI
• Od kada je odborničko pitanje moguće postaviti samo pismeno, njihov broj se drastično smanjio, pa je skupštinskoj službi za četiri meseca stiglo svega dvadesetak pitanja

Jedan od načina da se neki problem javno iznose i tako pokrene njegovo reševanje kroz organe lokalne uprave je i institucija odborničkog pitanja. Na sednicama Skupštine opštine, ovaj mehanizam najčešće su koristili odbornici opozicije, ali je ponekad i pozicija na ovaj način pokretala određena pitanja koja su postavljana iz baze (mesnih zajednica) iz koje ovi odbornici dolaze. Na taj način su i građani koji prate prenose skupštinskih zasedanja mogli da čuju koji su to gradski problemi koji čekaju na reševanje, kao i oni sitniji komunalni problemi koji postoje u pojedinim naseljima, ali isto tako i da se uvere koliko odbornici aktivno zastupaju njihove interese u parlamentu.
Odborničko pitanje se od pre nekoliko meseci po novom Poslovniku o radu Skupštine opštine ne može postavljati usmeno na samoj sednici SO već samo pismenim putem, na kraju sednice ili između dva zasedanja. Odgovor koji stručna služba obradi i prosledi stiže samo do onog odbornika koji je pitanje postavio. Pre ovako „naštimanog” mehanizma odborničkog pitanja, odgovori su bili uvršteni u prilogu skupštinskom materijalu i tako dostupni svim odbornicima.

Tri minuta za komentar

Sekretar Skupštine opštine Arpad Šveler kaže da je usmeno postavljanje pitanja imalo svoje manjkavosti.
– Odbornici su postavljali pitanja neprecizno ili su ih upućivali licima i organima koji nisu u obavezi da daju odgovor, jer ne polažu račun Skupštini o svom radu. Poslovnikom je inače regulisano kome se postavljaju pitanja, a to su predsednik i zamenik predsednika Opštine, predsednik i zamenik Skupštine, predsednici saveta odnosno komisija, članovima Opštinskog veća i načelniku opštinske uprave. Obavezu da odgovore na odborničko pitanje imaju i sva javna i komunalna preduzeća i ustanove čiji je osnivač Opština. Dostavljena pitanja u pismenoj formi su mnogo preciznija i lakše nam je dešifrovati kome se upućuju i o kojem problemu je reč – kaže Arpad Šveler, istakavši da iako po novom Poslovniku odgovore dostavljaju samo onim odbornicima koji su postavili pitanje, oni imaju pravo na samoj sednici da u u trajanju od najviše tri minuta komentarišu dobijeni odgovor.
Po njegovim rečima, od 28. septembra kada je usvojen novi Poslovnik, broj pitanja se drastično smanjio, pa je za protekla četiri meseca stiglo samo dvadesetak pitanja.

Jalova prepiska

Ovakav trend smanjenja ukazuje na to da je za odbornike svakako bilo podsticajnije kada su pitanja mogli da postave usmeno i javno. To nam je potvrdilo i nekoliko odbornika koji su među onima koji su najčešće koristili ovu mogućnost.

Gde idu sredstva budžeta – Najčešče postvaljana odbornička pitanja odnose se na trošenje budžetskih sredstva, rad komunalnih preduzeća, dotacije civilnim organizacijama, raspolaganju opštinskim stambenim fondom i poslovnim prostorima, potom na pitanja o bezbednosti u saobraćaju, asfaltiranju puteva, gradnji kanalizacije i atmosferskih odvodnih kanala, rešavanju problema pasa lutalica, ambroziji, komarcima i slično – saznajemo od Arpada Švelera.

Odbornici Mirko Bajić, Mikloš Olajoš Nađ i Marko Marjanušić slažu se u jednom, da je postavljanje odborničkih pitanja na ovaj način obesmišljeno.
– Sam mehanizam odborničkog pitanja od kada nije javan nema više onu funkciju koju je imao, a to je da odgovorne podstakne na reševanje problema na koje smo ukazivali. Sada se sve završava na prepisci između odbornika i neke javne službe ili lica koje je na javnoj fukciji. I pitanje i odgovor ostaju između njih. Šira javnost je time uskraćena i ne može da se upozna sa svim onim što odbornici „isčačakaju” i žele da obelodane pred građanima. Ovako postavljeno rešenje u poslovniku je još jedan dokaz da se aktuelna opštinska vlast trudi da što manje „prljavštine” ispliva na površinu – kaže Mirko Bajić, predsednik Narodne demokratske stranke Vojvodine.
Mikloš Olajoš Nađ iz koalicije „Da Subotici svane” naglašava da je zahvaljujući pitanjima koje je on između ostalog postavljao nekoliko problema rešeno.
– Radilo se o kanalizaciji i zameni električnih stubova u delu Mesne zajednice „Kelebija”. Javno postavljena pitanja su bila vid pritiska na organe lokalne uprave i javno i komunalna preduzeća da preduzmu korake ka rešavanju evidentnih probelema. Sada će oni ostati skriveni od očiju javnosti – govori Olajoš Nađ.

„Statisti” su zadovoljni

Mirko Marjanušić, odbornik iste koalicije, smatra da je aktivnost odbornika bila na ovaj način na proveri, jer u opštinskom parlamentu ima mnogo „statista” koji dižu ruku jedino kada glasaju.
– Mnogo je odbornika koji tokom celog mandata nisu ni jedanput izašli za skupštinsku govornicu i o nekom pitanju izneli svoj stav, a kamoli postavili pitanje kojim bi otvorili neki problem. Kao da zaboravljaju da osim što su članovi neke stranke i njene glasačke mašine, oni su i delegati građana, odnosno naselja iz kojeg potiču i čije interese treba da zastupaju. Njima upravo ide na ruku ovaj način pitanja u pisanoj formi. Odgovor koji odbornik dobije na svoje pitanje teško će moći prezentovati široj bazi, a ni ostalim odbornicima. Ja sam često postavljao pitanja, ali nakon ustanovljavanja ove nove procedure više nemam pravih motiva, jer od pitanja neće biti efekata.

Gde nestade transparentnost

I Gojko Radić, predsednik OO Srpske radikalne stranke, čiji su predstavnici u parlamentu bili izuzetno aktivni u postavljanju odborničkih pitanja kaže da je ovaj potez vladajuće koalicije pokazo njeno pravo lice.
– Od obećane demokratije i transparetnosti u radu parlamenta, došli smo do toga da sve pokušavaju da sakriju od očiju građana, pa i to šta odbornici misle i oko čega se angažuju. Siguran sam da je naša vlast jedinstvena u Srbiji po uvođenju ovakvog načina rada odbornika. Mi ni do sada nismo bili zadovoljni odgovorima na javno postavljena pitanja, koji su bili šturi i uopšteni, ali se barem moglo čuti šta je ono što ne valja. Od jesenas, od kada su nam zabranili da pitanje postavimo usmeno, članovi odborničke grupe SRS uputili su samo jedno pitanje, a ono se odnosilo na finsiranje iz budžeta nevladinih organizacija. Ovo pitanje postavljali smo u nekoliko navrata i nikada nismo dobili odgovor – rekao je Gojo Radić.

Pitanja sa terena

Darko Antelj iz Demokratske stranke i pored činjenice da pripada stranci koja učesvuje u vršenju opštinske vlasti, na spisku je onih skupštinskih delegata koji su na svakoj sednici imali pripremljena pitanja i tražili odgovore iz različite sfere.
Antelj ističe da je on pre svega zastupnik one izborne baze koja je glasala za njega, pa su i pitanja koja je iznosio za skupštinskom govornicom bila posledica njegovog rada na terenu i stalnog kontakta sa građanima čije je sugestije prenosio.
– Zahvaljujući ovoj upornosti, mnogi problemi u Malom Bajmoku su rešeni. Znam da nije bilo prijatno za pojedina javna preduzeća i službe kada su bili prozivani zbog svog rada, odnosno nerada. Zbog toga su njihovi odgovori na pitanja koja sam postavljao bili nepotpuni, izbegavana je suština ili ih uopšte nisam dobijao. Više ili manje sam bio nezadovoljan odgovorima, ali sam uvek išao dalje. Sada je jako sužena mogućnost da se pitanje obelodani i da se kroz odgovore oceni spremnost preduzeća ili pojedinih funkcionera da se uhvate u koštac sa gradskim problemima. Tako su oni direktno zaštićeni. Predstavnici opozicije čestitali su mi na spremnosti da kroz ova pitanja uputim i kritički stav na račun vladajućih struktura u gradu. Iako pripadam generaciji mladih ljudi koji u politiku ulaze čistog srca, i spremni su da se bez politikanstva bore za istinsku demokratizaciju u društvu, ipak se na neke stvari nije moglo uticati, jer mi nismo sami u vlasti. Zarad poštovanja koalicionog sporazuma nešto se moralo i „progutati”. Uspeli smo da sprečimo ukidanje javnih prenosa sednica Skupštine, za čega se zalagao naš partner u vlasti Savez vojvođanskih Mađara, ali na žalost nismo sprečili unošenje ovakvih ograničavajućih odredbi u Poslovnik o radu Skupštine opštine, koje svakako ne služe na dobrobit nikome. R. V.

MIRKO BAJIĆ TRAŽI IZVINJENJE I OSTAVKU SAŠE VUČINIĆA
IGRE OKO MANDATA BUNJEVACA

Na konferenciji za novinare održanoj u sredu, 7. februara Mirko Bajić, odbornik u subotičkom parlamentu najavio je podnošenje zahteva za smenom predsednika SO Saše Vučnića.
– Poslednja sednica parlamenta održana prošle srede pokazala je da on nije u stanju da je vodi u interesu građana. Rasprava pre usvajanja programa rada javnih i komunalnih preduzeća pokazala je da postoji jasna podela između koalicionih partnera DS i SVM kome „pripada” koje preduzeće pa su i njihove rasprave išle u tom smeru, a uloga predsednika SO svela se na ulogu spikera. U interesu je i Demokratske stranke da takav kadar iz njihovih redova ne bude na čelu ovog najvišeg organa vlasti u Opštini, jer će se u protivnom ovo odraziti na uspeh stranke na budućim lokalnim izborima, na kojima će profitirati neke druge političke opcije, pre svega radikali – kaže Bajić.
On je zatražio javno izvinjenje od predsednika SO za uvrede izrečene na račun njega i bunjevačke nacionalne zajednice u svojoj izjavi „da je velika nesreća što je Bajić kao predstavnik Bunjevaca bio na listi DS i time podelio bunjevački korpus”.
– Ukoliko ne dobijem uveravanje iz Demokratske stranke da je ovde reč samo o jednom usamljenom stavu, a ne orijentaciji cele stranke, Bunjevačko nacionalno veće odmah će zahtevati aktiviranje svog mandata u Skupštini RS i poništiti prethodno sklopljeni ugovor o „mandatu na čekanju” – poručio je Bajić. R. V.

ODABRANI KANDIDATI SVM ZA POSLANIKE
DVA IZ SUBOTICE, JEDAN IZ BEČEJA

Savez vojvođanskih Mađara na sednici održanoj 1. februara odlučio je koji će ih kandidati kao poslanici predstavljati u Skupštini Republike Srbije. To su Laslo Varga (rođen 1976. g.), diplomirani pravnik sa Palića, sekretar Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Balint Pastor (1979.) diplomirani pravnik iz Subotice, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta i Andrea Galgo Fernci (1973.) diplomirani ekonomista iz Bečeja, profesorica Ekonomskotrgovačke srednje škole u ovom gradu.
– Poslanički mandati dodeljeni su u duhu smene generacija koja je najavljena od strane rukovodstva SVM, koje je potvrđeno na blizu sto predizbornih tribina – navodi se u saopštenju za javnost SVM. R. V.

U SUBOTICI ODRŽAN DVODNEVNI SEMINAR ZA UNAPREĐENJE NASTAVE
Asistenti stižu u razrede

U Subotici je ove nedelje održan dvodnevni seminar za 8 romskih asistenata koji će od narednog meseca ući u vojvođanske osnovne škole. Kako je najavljeno, romski asistenti će raditi samo u matičnim mestima jer sredstava za putne troškove Ministarstvo prosvete i sporta nema. Ovaj projekat je finansiran od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, a preko OEBS-a. Subotica ima 2 mentora, a sada će dobiti i jednog asistenta. E. B.