IZA PRIČE O NESPORAZUMU KOMŠIJA KOJI JE NASTAO JER SU JEDNI BILI ZA UKLANJANJE DEČIJEG IGRALIŠTA A DRUGI DA SE ONO SAČUVA IMA JOŠ PITANJA BEZ ODGOVORA
I JA VOLIM DECU
• Ko je i kako naredio da se postavi metalni ringišpil prošle godine na igralištu koje ne postoji - Zašto se sada javnosti objašnjava da je igralište na ovom mestu 36 godina ako je čitav problem nastao tek pre nešto više od godinu dana - Šta se dogodilo sa klupama koje su jednog jutra postavljene a već nakon dva dana sečene fleksom - Da li odluke zavise od toga ko stanuje u zgradama pa obućari i ostali radnici imaju manje šanse od obrazovanijih stanara ili onih na boljim položajima

I ja volim decu, reći će – Mihajlo Bodi odmah nakon pozdrava i predstavljanja. Obućar koji je 38 godina radio u „Solidu” i dočekao zasluženu penziju. U kojoj je želeo mir u svojoj kući. Da može da ode na spavanje u 23 sata. A nije ga našao.
Obilazi ovih dana redakcije i ponavlja da voli decu jer je prozvan u javnosti kao glavni inicijator rušenja dečijeg igrališta u ulici Vladimira Majakovskog.
Nije sve to to učinjeno preko noći niti sam lako odlučio da potražim pomoć inspektora. Inače ni na njega nije baš ostavilo utisak to što meni smeta buka ispod prozora spavaće sobe niti to što se tamo društva skupljaju do dva sata po ponoći. Inspektor je reagovao zato što dečije igralište nema dozvolu i zato je doneo odluku da se ono ukloni. I tada sam tražio da se samo pomeri metalni ringišpil a ne da se ruši – reći će Mihajlo Bodi.

Počelo je pre 40 godina

Vrteška je udaljena pet metara od kreveta u spavaćoj sobi porodice Bodi. Iako je bila namenjena deci daleko više je privlačila malo starije kojima je ona postala omiljena adresa za večernje razgovore. A kad bi se žurke odužile nekoliko sati nakon ponoći u zgradama 35 i 37 nije se išlo na spavanje. Zato su stanari 27. septembra prošle godine napisali peticiju i uputili je na adrese onih koji su nadležni da obezbede mir pa je takvo pismo dobio i MUP. I odgovorio, dva dana kasnije.
Policijska uprava u Subotici, u skladu sa Zakonom o policiji i ostalim podzakonskim aktima, preduzima i preduzimaće sve mere i radnje iz svoje nadležnosti, kako bi Vama i ostalim stanarima navedenih zgrada obezbedili mir i spokojstvo – napisano je u odgovoru.
Jedne noći kad se ponovilo okupljanje i trajalo dugo u noć pozvali smo ponovo policiju i patrola je stigla. Ni tri milicionara nisu mogli ništa da učine jer ih je jedna majka napala da se deca više ne maltretiraju jer oni imaju prava da budu napolju do 12 sati. Prebrojali smo ih jedne noći, 24 njih se okupilo. Pokušali smo to da rešimo sa komšijama ali kad nismo uspeli nije mi ostalo ništa drugo nego da se obratim inspekciji i oni su doneli nalog da se igralište ukloni.
Nije bilo dozvole za igralište a ipak su se na tom prostoru deca igrala preko 30 godina.

Prvi ustupak garažama

Mihajlo Bodi je 5. maja 1967. potpisao ugovor da će kupiti stan u zgradi koja se tek gradila a u prostoru gde je između ostalog planirano i dečije igralište.
Na zahtev stanara odustalo se od uređenja igrališta a na tom prostoru sagrađeno je 9 garaža koje su još uvek tamo. Kad su smestili automobile građani su četiri godine kasnije, ili pre 36 godina tražili od mesne zajednice da se postavi klackalica, ljuljaška i klupa i to je urađeno na prostoru između dve zgrade. Bez plana i bez saglasnosti. Iako između ove dve zgrade ima 13 metara tu je smešteno igralište, na kojem se i moj sin igrao. Posle su se igrala neka druga deca ali nije bilo nikakvih problema do jeseni 2005. godine kad je postavljnjena nova igračka koja je privukla starije.
U sredinu prostora, opet bez plana i dozvole bila je postavljena jedna vrteška sa klupama. Tada počinju nevolje , peticije jedne pa druge grupe stanara, jednih za a drugih protiv sve dok inspektor ne donosi rešenje o uklanjanju sprava za igranje.

Ko je jači taj presudi

Naravno da se za postavljanje sporne vrteške optužuje Zavod za urbanizam, kojega više nema. Čovek koji je radio i na postavljanju i na uklanjanju danas spornih sprava, ne spominjemo mu ime jer je samo izvršavao radne naloge, kaže.
Ni ostala dečija igrališta nemaju dozvolu da se nalaze tamo gde jesu, jedini izuzetak je prostor pored Robne kuće „Maksi” koji ima sve potrebne dozvole.
A da li je tačno da su se ispred susedne zgrade udaljene od spornog igrališta, postavljene dve klupe ali to stanarima nije odgovaralo pa su u roku dva dana one sklonjene.
Tačno je.
Istraživanje bi nas odvelo i dalje. Pa bi saznali, kao neke kolege, da prostor na kojem je bilo igralište uopšte nije opštinsko već u vlasništvu Građevinskog preduzeća „Rad” koje je svojevremno gradilo objekte. Njih niko nije pitao ni kad se postavljalo ni uklanjalo igralište.
Veliki, odrasli su svako sa svog prozora odlučili šta je u interesu dece i srušili još jedno igralište. A još uvek nije prestala ni tuga zbog igrališta koje je sagradio jedan mladi Subotičanin, uložio svoj trud i novac ali je to smetalo komšinici pa ni njega više nema.A ako se u jednom gradu sruše za nepunu godinu dana čak DVA dečija igrališta onda je to već tema za ozbiljan razgovor. D. P.

OSNOVNA ŠKOLA „MAJŠANSKI PUT“ ORGANIZOVALA SVETOSAVSKI RUKOMETNI TURNIR
DOMAĆIN ZAUZEO PRVO MESTO

Tradicionalni Svetosavski rukometni turnir koji se održava u Osnovnoj školi „Majšanski put“ nije izostao ni ove godine. Dobra organizacija proteklih godina se već pročula i van okvira Subotice, pa su među ekipama bili i gosti iz Bezdana i Stare Moravice.
Prvo mesto pripalo je domaćinu, OŠ „Majšanski put“ koja je u finalu savladala OŠ „Jovan Mikić“ sa 17:12 (8:7), a u borbi za treće mesto OŠ „Ivan Milutinović“ bila je bolja od OŠ „Sveti Sava“ sa 19:13. Peto mesto pripalo je OŠ „Bratstvo i jedinstvo“ iz Bezdana, a šesto OŠ „Kovač Đula“ iz Stare Moravice.
Za pobedničku ekipu Osnovne škole „Majšanski put“ nastupili su: Levai, Ninković 15 golova, Jaramazović 6, Kužić 1, Šarčević 3, Sokol 2, Letić 9, Ujvari 3, Kereši 3, Mesaroš 4, Guberinić 5, Čikoš 2, Stamenković, Horvatski 7, Dudaš, Studen. Trener: Tomislav Letić.
Prvoplasirane ekipe su nagrađene peharima, a veliki prelazni pehar je osvojila ekipa domaće škole. Nagrađeni su i najbolji pojedinci, tako je najbolji strelac bio Bojan Vuković (OŠ „Jovan Mikić“), najbolji golman Adam Levai (OŠ „Majšanski put“), a najbolji igrači Dalibor Ilić (OŠ „Bratstvo-Jedinstvo“), Ištvan Černai (OŠ „Kovač Đula“), Kornel Mačković (OŠ „Sveti Sava“), Aleksandar Guberinić (OŠ „Ivan Milutinović“), Aleksandar Vavan (OŠ „Jovan Mikić“) i Momčilo Ninković (OŠ „Majšanski Put“).

KAKO NAM JE U PRIRODI DA SVE REŠAVAMO U POSLEDNJI ČAS, KURIRSKA SLUŽBA IMA PUNE RUKE POSLA
ODMAH ILI SAD, SAMO DA STIGNE
• Subotičani Službi najčešće poveravaju dokumenta, alate, rezervne delove, televizore, cveće i torte koje 14 dostavljača raznosi po našoj varoši, ali i do još 17 najvećih gradova u Srbiji

Razgovarati sa dostavljačima Kurirske službe državne Pošte, pa makar i za novine, gotovo je teško zamisliti bez zvonjave telefona. Tek što započnu rečenicu, službeni mobitel ih ponovo prekida. I tako u nedogled, ali na kraju ipak uspevamo da saznamo kako u proteklih pet godina kod nas funkcioniše nešto što na Zapadu postoji već odavno.
– Uslužna delatnost da se olakša slanje paketa, pošiljki i dokumenata raznih profila ljudima i firmama koje često komuniciraju sa partnerima po Srbiji, kod nas je zapravo, sa malim zakašnjenjem, preuzeta sa Zapada. Kako je u ljudskoj prirodi da se sve što je važno rešava u poslednji čas, posla ima na pretek iako još mnogi ne znaju da postojimo – kaže Atila Novosel, kontrolor u Kurirskoj službi Subotice, jedne od ukupno 17 koliko ih danas u našoj zemlji ima.
Između dve opcije, „danas za sutra” i „danas za danas”, sugrađani se najčešće, iz već pomenutih razloga, opredeljuju za ovu drugu koja je, doduše, i skuplja.
– Koliko je skuplje, toliko je i isplatljivije, što su potvrdile i naše prateće službe koje obavljaju razne analize i ispituju tržište. Najvažnija stvar u celoj priči je svakako ušteda vremena, a vreme je danas sve, što na Zapadu odavno znaju. Osim po Subotici i Srbiji, pošiljke se dostavljaju i na adrese zemalja u okruženju, preciznije po bivšim republikama Jugoslavije kao što su Makedonija, Hrvatska, Republika Srpska, Slovenija. Najviše se toga, ipak, šalje za Beograd, bez obzira da li je u pitanju privatni ili službeni aranžman.
Pored dokumenata, prema rečima Novosela, kako ljudi postepeno otkrivaju prednosti ove Službe, tako raste i raznovrsnost pošiljke koja se dostavlja u prepoznatljivom žutom vozilu.
– Činjenica je da građani najčešće šalju dokumente i papire i da smo po tome najpopularniji, tim pre što međunarodna kurirska služba koja ima ispostavu u Srbiji ima i skoro tri puta veću cenu, dok je rok prispeća na odredište gotovo identičan. No, isto tako sve češće na drugi kraj grada ili države dostavljamo razne alate, rezervne delove, tekstil, konfekciju, robu poručenu preko telešopa, jednom prilikom čak i 18 televizora! Kako se približavaju praznici, poput Dana zaljubljenih i 8. marta, uskoro ćemo raznositi mirišljave pakete, bukete cveća, kozmetiku i parfeme, što je postalo uobičajeno za ovo doba godine – navodi Siniša Markov, dostavljač u „Post ekspresu”.
Jednom rečju, dostavljačima se poverava gotovo sve što nije teže od 50 kilograma:
– U stvari, gotovo sve, izuzev zapaljivih materija, oružja, nakita, gotovog novca. Dešava se recimo da prevozimo tortu iz Šapca za vojnika u subotičkoj kasarni ili nameštaj i neke njegove delove, jer je cena usluge u rangu sa taksijem. Naša uža specijalnost na teritoriji subotičke opštine je da organizujemo kurirsku službu opcije „danas za odmah”, što znači da najkasnije u roku od tri sata stižemo na traženu adresu.
Kada stigne paket, reakcije su različite, ali najčešće pozitivne:

– Uglavnom nam se ljudi obraduju, pozovu ili počaste tortom koja im je upravo stigla. Bude i da se zbune, naročito devojke koje ne očekuju takvu pažnju svojih udvarača, pa su u nedoumici da li da prime paket. Poslovni ljudi su nas, pak, počeli doživljavati kao svoju firmu i partnere jer se često oslanjaju na nas. Redovno sarađujemo recimo sa Službom matičara, Zdravstvenim centrom, Agencijom za privredne registre, turističkim organizacijama...
Pošto je posao dostavljača, kako kažu naši sagovornici, gotovo ubitačan, neretko se dešava da rade prekovremeno, a sve u cilju da u roku isporuče i poslednji paket.
– Po nekom nepisanom pravilu, najviše posla ima pred kraj radnog vremena, jer se mnogi onda sete da nešto treba dostaviti, isporučiti, poslati... Da radimo žestokim tempom potvrđuje i podatak da svaki dostavljač dnevno primi preko 50 poziva, i za jedan dan pristigne preko 200 raznih pošiljki, od 5 deka do 50 kilograma koje kuriri treba da raznesu. Srećom, ekipa je mlada, u proseku tridesetak godina i teret posla lakše podnosimo – odgovara Markov, napominjući da ovu mušku ekipu čini 14 kurira.
Bilo da je kiša, magla, sneg ili tropska vrućina, momci Službe rade predano, pa ne čudi što je i broj reklamacija sveden na minimum.
– Reklamacija bude samo zbog pogrešno navedene adrese ili broja kuće. Svaka pošiljka koja se unosi u saobraćaj je markirana barkodom i bilo kada putem računara možemo da pratimo gde se nalazi. Zbog ove mogućnosti do sada nam se ni jedan jedini put nije desilo da se nešto zagubi - ponosno je istakao na kraju Atila Novosel. M. R.

KOMORA MLADIH I PROJEKAT „PUT KA MLADOM MENADŽERU”
Šansa za tromesečnu praksu

Komora mladih Subotice se obratila uspešnim privrednicima da podrže projekat „Put ka mladom menadžeru” koji je odobren od Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodina, i čiji je osnovni cilj da se mladim ljudima, studentima završnih godina i tek diplomiranim studentima omogući obavljanje prakse u svojim firmama.
Ovaj projekat se pokreće treći put. Do sada je kao njegov rezultat troje njih našlo stalno zaposlenje, desetak honorarne poslove, a ukupno 40 ljudi je imalo šansu da se na 3 meseca upozna sa radom lokalnih kompanija.
Istovremeno, Komora poziva i studente treće i četvrte godine kao i apsolvente i diplomce da se jave na konkurs i tromesečnim radom steknu praksu, a možda i zaposlenje. Praksa će biti u periodu od marta do kraja maja ove godine. Prijave se mogu slati do 23. februara na e-mail: jci_suboticaŽyahoo.com, ili na adresu Komora mladih Subotica, Trg cara J. Nenada 15/112, Subotica. Sve informacije na sajtu njnjnj.jcisubotica.org.yu.

CRNA HRONIKA
KRIVIČNA PRIJAVA ZBOG NASILJA U PORODICI
Nasrnuo na kćerku

Zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilja u porodici, pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su krivičnu prijavu protiv Dragana H. (43), iz Subotice. On je osumnjičen da je u dužem periodu fizički i psihički zlostavljao svoju suprugu i kćerku. Tako je, između ostalog, 29. januara pijan fizički nasrnuo na kćer zato što, po njegovom mišljenju, supa nije bila zakuvana. Tom događaju je prisustvovalo i dete njegove kćeri, odnosno unuk star 2,5 godine – stoji u saopštenju za javnost subotičke policije.

POLICIJA U POGRANIČNOM POJASU ZATEKLA ILEŠA J. SA ZABRANJENIM TOVAROM
Torba sa zaštićenom vrstom kornjača

Zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubijanja i mučenja životinja, pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su krivičnu prijavu protiv Ileša J. (29), iz Subotice. On je 2. februara od starne Granične policije zatečen u graničnom pojasu u blizini Tavankuta. U vozilu kojim je upravljao pronađena je torba sa 25 komada kornjača dužine 22,5 cm i težine oko 2 kilograma, koje su bile spakovane jedna na drugu, bez mogućnosti kretanja i ventilacije. Osumnjičeni za životinje nije posedovao nikakvu dokumentaciju. Pronađena vrsta kornjača spada u zaštićenu vrstu i ne mogu se uzimati iz prirode.
Protiv Ileša j. policija će podneti i prekršajnu prijavu zbog kretanja i boravka u graničnom pojasu bez dozvole.

TROJICA MLADIĆA UHAPŠENA ODMAH NAKON RAZBOJNIČKE KRAĐE
Pljačka i napad na vlasnika

Deset minuta posle ponoći 5. februara lišeni su slobode i zadržani Bela D. (29) zvani Papici, Vilmoš D. (22) i Slobodan D. (24), svi iz Subotice, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo razbojničke krađe. Njih trojica su 4. februara u večernjim časovima provalili u kuću Lj. A. odakle su ukrali veću količinu zlatnog nakita, novca i satova. Prilikom izlaska iz kuće se na vratima susreću sa vlasnicima kuće, koji su se u tom momentu vratili. Tada osumnjičeni Slobodan udara vlasnika kuće koji od siline udara pada na pod, nakon čega osumnjičeni beže u nepoznatom pravcu.
Građani koji žive u blizini obijene kuće dali su policiji izuzetno korisne informacije na osnovu kojih su osumnjičeni pronađeni i uhapšeni. U njihovom iznajmljenom stanu pronađeni su ukradeni nakit, novac i satovi.
Zbog osnovane sumnje da su osumnjičeni izvršili još istih ili sličnih krivičnih dela, policija nastavlja rad na utvrđivanju celokupne kriminalne aktivnosti ove grupe.
Osumnjičeni su salušani, nakon čega su smešteni u Okružni zatvor.

DVOJICA MLADIĆA UHAPŠENA NAKON PET PROVALA
U pritvor zbog nekoliko teških krađa

Pripadnici Policijske uprave u Subotici su 2. februara lišili slobode i zadržali Stojana J. (21) i Nenada O. (20), iz Subotice, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela teške krađe. Oni su osumnjičeni da su provaljivali u poslovne prostorije odakle su krali računare. Tako je osumnjičeni Stojan 21. septembra provalio u gimnaziju „Paulinum” odakle je ukrao dva računara, a 13. i 19. oktobra je provalio u kafe bar „Si&Si factori” i ukrao jedan laptop i jedan računar „pentium”. Stojan i Nenad su 23. januara provalili u prodavnicu „Klodovik” odakle su ukrali sedam Mp3 i jedan Mp4 plejer.
Dana 2. februara njih dvojica su provalili u prodavnicu „Mikrolajn kompjuters” i ukrali 5 lapotopova i 4 digitalne kamere. Brzom i efikasnom akcijom policije oni su uhapšeni ubrzo nakon ove krađe kada su kod njih pronađeni ukradeni predmeti koji su vraćeni vlasniku.
Osumnjičeni su smešteni u Okružni zatvor u Subotici, nakon čega su sprovedeni istražnom sudiji Opštinskog suda u Subotici, koji je nakon saslušanja odredio pritvor od 30 dana.

MEŠOVITI HOR PENZIONERA PRI UDRUŽENJU PENZIONERA SUBOTICA
Pesmom ispunjen život i vreme

Mešoviti hor penzionera radi pri subotičkom Udruženju penzionera već 27. godinu. Momentalno ima 27 članova, od toga samo 6 muškaraca. U sastavu hora su i članovi grupe „Narcis” i „Jesenja ruža” sa citrašima. Probe se održavaju dva puta nedeljno, a horom diriguje Diana Miškolci, koja je završila teoretski odsek pevanja.
U prošloj godini hor je imao 9 nastupa, dva puta su bili u Mađarskoj. Nezaboravan nastup je bio u crkvi Rakocifalvi, kao i u Solnoku. Najvažniji nastup je bio u Somboru, na smotri horova Vojvodine. Imali su i drugarski susret sa horom iz Novog Sada, u njihovom gradu. Ove podatke iznela nam je Irena Molnar Luc, profesor klavira u penziji, uz čiju pratnju hor i peva. Irena je sa horom od 2001. godine. Na Božićnom koncertu u Velikoj većnici ona je pratila poznatu pevačicu i glumicu Paulu Hek, a izvela je i svoju kompoziciju „Simfoniju mladosti”.
Članove hora smo posetili 5. februara kada su se okupili u Udruženju penzionera da, kako kaže Gizela Dobrilović, predsednica hora, proslave rođendane njihovih članova.
Ruža Knjur (73) penzionerka ovde peva od samog osnivanja 1983. godine, seća se prve pesme „Sa Ovčara i Kablara”. Od 1986. godine uz orkestar peva solo i to romanse i starogradske pesme. Rozalija Dekanj (75), penzionerka, počela je pevati 1986. godine. Najdraža joj je mađarska romansa „Negde u malom selu”. Kaže da živi sama i da joj je jedina raznoda pevanje, a rado putuje na nastupe. M. H.

ODRŽAN SEMINAR ZA RUKOVODIOCE FOLKLORNIH GRUPA
Folklor na seminaru

Tokom prošle nedelje u Vrdniku je održan seminar za rukovodioce folklornih grupa. Seminaru je prisustvovalo preko 100 polaznika iz Vojvodine, Srbije, Nemačke i Švajcarske. Obrađene su šokačke, rumunske, zatim igre iz Like, a osnovni pečat seminaru dali su Subotičani. Od ukupno 8 predavača bilo je čak troje Subotičana. Bunjevačkim narodnim igrama je posvećeno najviše vremena i pažnje. Pored igara, tema je bila i narodna nošnja Bunjevaca, te scenska primena bunjevačkih narodnih igara.
Predavanje pod nazivom „Naučimo bunjevačke” održao je Stevan Tonković Pipuš. Tom prilikom prikazan je ispravan način oblačenja nošnje i uređenje ženskog oglavlja, koje je prezentovala Subotičanka Svetlana Tonković. Subotičanin Lacko Ileš je predstavio sistem zapisivanja „labanotacija”.

U PROJEKTU DOMA ZDRAVLJA, APOTEKE I ZAVODA ZA ZDRAVLJE
Počinje vakcinacija đaka

Učenici sedmih i osmih razreda u Osnovnoj školi „Majšanski put” prvi će biti vakcinisani u zajedničkom projektu Doma zdravlja, Apoteke „Subotica” i Zavoda za javno zdravlje, kojim se vakcinacijom štite deca od hepatitisa „b”. Projekat je podržala Skupština opštine, a biće obuhvaćeno oko tri hiljade učenika sedmih i osmih razreda osnovnih škola. Vakcinacija počinje u ponedeljak, 12. februara, i biće besplatna. Deca će primati tri doze vakcine u kontinuitetu, tako da će troškove prve doze pokriti Skupština opštine, drugu Kompanija „Glakso Smit Klajn”, a za treću je još uvek u toku akcija prikupljanja novca, te je pomoć svih donatora i dalje dragocena.
Svetska zdravstvena organizacija procenila je da od hepatitisa „b” boluje veliki procenat stanovništva. Ovo oboljenje je, inače, veoma ozbiljno i teško se leči, često prelazi u hronično, a u jedan odsto slučajeva završava fatalno. Zbog načina prenošenja mladi se nalaze u posebnom riziku, zato se preporučuje da se adolescenti vakcinišu kako bi bili zaštićeni od virusa hepatitisa „b”. Vakcinaciju će sprovoditi zdravstveni radnici iz Doma zdravlja, odnosno Školskog dispanzera, pod nadzorom Epidemiološke službe Zavoda za javno zdravlje, a nabavku vakcine organizuje Apoteka „Subotica”. K. K.

Ima vakcine

U Apoteci „Subotica” još ima vakcina protiv gripa proizvođača „Aventis”, a prodaju se u ograncima 1 (Gradska kuća), 10 na Horgoškom putu 78 (za odrasle) i 3 (kod Dečjeg dispanzera) za decu i odrasle, po ceni od 431,50 dinara. Iz Apoteke „Subotica” savetuju konsultaciju sa lekarima pre kupovine vakcine. K. K.

IZ MATIČNOG UREDA

VENČANI

Danijela Vrekić, domaćica i Alen Takač, radnik JKP pogrebno; Vera Stantić, obućarski radnik i Ivan Gadžur, radnik obezbeđenja; Ildiko Drobina, domaćica i Janoš Erdei, vozač teretnog vozila; Snežana Celin, domaćica i Rahim Redžep, zidarski radnik; Ana Vukov, prehrambeni tehničar i Ivan Skenderović, poljoprivrednikratar i stočar; Ljubica Dragojević, referent spoljne trgovine i Dejan Šćepanović, operater; Valjbone Musa, domaćica i Seljman Bunjaku, prodavac; Alberina Vokši, službenik u špediciji i Dalibor Jelić, dipl. oficir policije.

ROĐENI

DOBILI KĆERKU: Danijela i Dragan Rastovac, profesor matematike (Dragana); Jasna i Igor Čupak, mesar (Nikoleta); Silvia i Jasmin Sejdić, bravar (Aledžandra); Dragana i Siniša Vujko, dipl. ekonomista (Lana); Eva i Agošton Bartuš, pčelar (Evelin); Tamara i Peter Halas, radnik (Maja); Kosovka i Kristian Markuš, špediter (Elena); Sanela i Nebojša Švraka, muzičar (Sara); Timea i Ronald Peho, keramičar (Nikoletta); Zorica i Joso Crnković, zidar (Nikolina); Danijela i Zoran Ilić, mašinski tehničar (Anja); Gordana i Oto Sebeledi, radnik (Leontina); Nataša i Igor Ivankov, taksista (Nina); Sanela i Veselin Vuletić, apsolvent (Maja); Hilda i Bojan Rapić, nezaposlen (Milica); Katarina i Miroslav Jerković, vozač (Tamara); Mirjana i Tomislav Utvić, vozač (Milena).
DOBILI SINA: Dijana i Ivica Matković, električar (Nebojša); Marijana i Dragan Budanović, vozač (Ivan); Marija i Miroslav Čović, konditor (Milan); Violeta i Lajoš Lošonci, obućar (Mate); Marija i Ištvan Mešter, invalid. penzioner (Ištvan); Dušica i Aljoša Milić, automehaničar (Jovan); Aleksandra i Atila Hegediš, vozač (Aurel); Karolina i Emil Horvat, magacioner (Darko); Sonja i Nenad Tabajica, policajac (Dušan); Brigita i Boris Bošnjak, stolar (Tristan); Angela i Marton Tamaš, metalostrugar (Marcell); Brankica i Miroslav Balog, fizički radnik (Stefan); Silvija i Adrian Liptak, vozač (Arnold); Andrea i Robert Kebleš, privatnik (Sabin); Jelena i Zoran Rotman, poljoprivrednik (Aleksa).

UMRLI

Vlastimir Šešević, penz. (1934); Jožef Sabo, penz. (1920); Kata Križanović r. Čajkaš, penz. (1939); Zlata Korponai r. Golović, penz. (1924); Ruža Kujundžić r. Vojnić Tunić, penz. (1939); Šandor Puhalak, penz. (1927); Milorad Stanimirović, nezaposlen (1949); Smiljan Pažin, nezaposlen (1954); Katarina Aradski r. Segedinčev, domaćica (1930); Ivan Perčić, penz. (1927); Maćaš Antal, penz. (1913); Mikloš Šinko, nezaposlen (1952); Matilda Butaš r. Konc, penz. (1927); Etela Kujundžić r. Milanković, penz. (1926); Luka Đukić, penz. (1929); Marija Mihok r. Salai, domaćica (1933); Eržebet Berkeš, penz. (1922); Marija Magdolna Marton r. Kaposta, penz. (1930); Andrija Đurica, penz. (1919); Ana Kopilović r. Opanasćuk, penz. (1923); Eržebet Kujundžić r. Šili, penz. (1933); Nevenka Mižer r. Vidačković, penz. (1934); Jožef Bečkei, penz. (1933); Ljubica Toljagić r. Jozić, penz. (1952); Marina Đajić r. Stojković, penz. (1960); Joso Lulić, zemljoradnik (1927); Milanko Marčetić, penz. (1934); Ilona Lošonski r. Miovac, domaćica (1928); Justika Vuković, izdržavano lice (1923); Šandor Kemiveš, penz. (1937); Robert Stipić, nezaposlen (1980); Laslo Horvat, nezaposlen (1951); Etela Pava r. Kozla, penz. (1929); Ivan Perčić, nezaposlen (1940); Antun Miković, penz. (1923); Jovanka Glumac r. Šteta, penz. (1932); Pere Saulić, penz. (1929).