PRVA „B” LIGA KOŠARKAŠA: VIZURA – SPARTAK 82:60 (21:14, 20:14, 23:11, 18:21)
TEŽAK POSAO ZA KMEZIĆA I JUNIORE

Nakon pauze nastavljeno je takmičenje u Prvoj „B” ligi košarkaša, u kojoj nastupa i subotički Spartak. Praznici koji su prošli nisu doneli ništa novo u Spartak, nije bilo poklona, a ni novogodišnje odluke izgleda ne mogu ništa da pomognu. Spartak je na gostovanje Vizuri otišao sa samo osam igrača, iskusnim Miloradom Kmezićem i „sedmoricom mladih”. I pored njihovog zalaganja i pošteno odrađene utakmice, nije bilo mogućnosti da se poraz izbegne.
Spartak je bio konkurentan tim sve dok je imao snage, dakle, u počeku meča. Ipak, velikom serijom u finišu meča domaća ekipa otišla je na „mali odmor” sa šest poena prednosti, a tokom utakmice ovu su prednost konstantno povećavali.
Pokušali su „golubovi” da u finišu smanje visoku prednost Vizure, poslednju četvrtinu završili su u pozitivi (21:18), ali je to bilo nedovoljno, odnosno bilo je i nemoguće očekivati preokret i iznenađenje.
Za Spartak su igrali: Nikolić 6, Zorić, Kmezić 5, Šefčić, Varagić 18, Tomić 13, Topalov 10, Samardžija 8.
U narednom, 15. kolu Prve „B” lige, Spartak gostuje ekipi Prokuplja.

PRVA „A” ŽENSKA LIGA KOŠARKAŠICA: SPARTAK – PARTIZAN 64:69 (21:19, 10:15, 17:18, 16:17)
IZ SPARTAKA GRME NA SUDIJE

Susret četrnaestog kola Prve „A” lige košarkašica između Spartaka i Partizana obeležila je napetost do samog kraja, velika borbenost igračica sa obe strane, više lepih akcija, ali na žalost, ovaj meč će ostati upamćen po katastrofalnom suđenju.
Prva četvrtina protekla je u izjednačenoj igri. Obe ekipe su imale periode bolje igre, a Spartak je trojkom Kristine Semeredi poveo sa 14:13 i tada je već bilo jasno da će utakmica proteći u borbi za svaki poen. Već u drugom delu, Spartak je imao problema sa ličnim greškama, pa su tako po tri prekršaja imale Maja Šćekić, Sanja Anđelić i Jovana Veselinović. Četvrtinu su obeležili i atraktivni potezi, pre svih asistencije Maje Šćekić i poeni Jovane Rad.
Posle završetka prvog poluvremena „crno-bele” su imale samo tri poena prednosti (34:31). Usledila je zatim serija grešaka „golubica” što su gošće kaznile. Samo minut kasnije ne semaforu je stajalo 33:43. Nije baš tada sve funkcionisalo u igri Spartaka, igra je bila suviše statična, bezidejna. Sve je krenulo bolje krajem četvrtine. Spartak je zaigrao mnogo bolje u odbrani. Zonska odbrana pokazala se kao delotvorna i stvari su krenule na bolje. Dve kontre posle čvrste odbrane realizovala je Kristina Semeredi i dobra odbrana Anđelićeve na kraju primakli su Spartak na četiri poena manjka (48:52) pre završenog dela.
Jaku odbranu Spartak je forsirao u nastavku, što je ponovo urodilo plodom. Nakon trojke Šćekićeve, „golubice” su se primakle na dva poena zaostatka (53:55), ali tada sudije dosuđuju tehničku grešku Kristini Semeredi. U akciji koja je usledila Jovana Rad odjednom kao da se našla u rvačkom meču, grubo je oborena na zemlju, ali su sudije ostale neme. Sporni momenat zbio se samo desetak sekundi kasnije, zbog nepostojećeg faula petu ličnu je zaradila Maja Šćekić, a Partizan vodi sa 62:58. No, Spartak se nije predavao, trojkom u osmom minutu Semeredijeve utakmica je ponovo nerešena (62:62), nakon sledećeg napada Radova krade loptu, a iskusna Semeredi završava kontru za 64:64. Priliku da još jednom izjednače (64:66) nisu iskoristile Veselinovićeva i Budimčevićeva, a zatim je usledio poslednji napad Partizana. Lopta je dugo kružila oko reketa, nije bilo prolaza do koša, međutim, kada je vreme već bilo isteklo, Vasovićeva postiže trojku. Ovo je bio još jedan od spornih trenutaka meča, jer je vreme za napad isteklo, ali se sirena nije na vreme oglasila i sudije su priznale koš, čime je utakmica praktično rešena.
Što se statistike tiče, rubrike je ponovo napunila Jovana Rad, pored 21 postignutog poena imala je 13 skokova (9+4), 3 ukradene lopte i 1 blokadu.
– Čestitala bih igračicama obe ekipe na velikoj borbi, jer smo zaista dale sve od sebe. Dobro smo radile u pripremnom periodu i krivo mi je što taj rad nismo materijalizovali pobedom protiv Partizana. Nadam se da će se taj rad pokazati u utakmicama koje slede – istakla je Kristina Budimčević, kapiten Spartaka.
Za Spartak su igrale: Jovović, Rad 21, Ajduković, Šćekić 20, Krička, Veselinović, I. Bakalić, Anđelić 5, Budimčević 3, Kovačević, Orozović 1, Semeredi 14.
Zadovoljan igrom Spartaka, ali razočaran suđenjem, bio je Stevan Ćupić, trener Spartaka:
– Ne vidim čemu vodi sve ovo, kada na terenu glavnu ulogu imaju sudije. To zaista nema smisla sa košarakom, sa životom. Na obe strane je bilo toliko udaraca, toliko grube igre, što nije sankcionisano. Sa druge strane neke druge stvari su okarakterisane kao prekršaji, nama sude ličnu, a da naša igračica nije ni pipnula protivničku. Spartak jeste mlada ekipa, pokušavamo da nešto napravimo. Nemamo para, nemamo sponzora, ali svake godine ulažemo maksimum. Prvi put smo uspeli da zadržimo ekipu, nije nam otišlo pola tima. Ovo zaista nema smisla, dva puta smo primili koš posle isteka vremena. Ne želim ovim da umanjim pobedu Partizana, ali nešto mora da se reši po pitanju sudija. Nadam se da će moja ekipa nastaviti da ovako igra i sa ovakvim pristupom igri možemo se nadati dobrim rezultatima u predstojećim mečevima.
Košarkašicama Spartaka u subotu, 27. januara, predstoji gostovanje u Vršcu, ekipi Hemofarma.

PRVA „A” LIGA ODBOJKAŠA: RIBNICA – SPARTAK 3:0 (25:16, 25:21, 25:14)
BEZ ŠANSI ZA IZNENAĐENJE

Nakon meča sa Vojvodinom u kome je Spartak pokazao vrlo dobru igru i veliku angažovanost, u meču sa Ribnicom „golubovi” nisu imali snage da ponove istu igru. Meč u Kraljevu je, prema očekivanjima, dobila domaća ekipa Ribnice sa 3:0 (25:16, 25:21, 25:14), ali ipak lakše nego što je to bilo predviđano.
Kao da su se „golubovi” ispraznili protiv Vojvodine, i kao da nisu imali snage da učine meč nešto zanimljivijim. Igru Spartaka karakterisao je dosta loš prijem, što se pogoršalo nakon povrede Dobrkovića. Nisu subotički igrači bili raspoloženi ni u napadu. Nakon što je dva puta blokiran na početku meča, Tomić je utakmicu završio sa samo četiri poena, dok se polako uigrava iskusni Đurić koji je zabeležio pet poena.
Bilo je to zaista loše izdanje Spartaka, ali je možda i bolje što je loš dan usledio u meču sa favoritom, protiv koga je bilo teško očekivati neki bolji rezultat. Spartaku ostaje da i dalje radi na podizanju forme i kupi sigurne bodove u mečevima u kojima to realno može, i da spremno startuje u predstojećoj miniligi u kojoj će biti rešen konačan poredak. Mnogo je još bodova u igri, i prava bitka će tek da se vodi. Danas, od 17 časova, Spartak u Hali sportova dočekuje Crvenu zvezdu.
Spartak: Grabež 1, Brčić 9, Tomić 4, Janjić 7, Bračulj 6, Elezović, Dobrković, Marković, Minić, Radojević, Faćol, Đurić 5.

PRVA „A” LIGA ODBOJKAŠICA: TENT — SPARTAK 3:1 (25:18, 26:24, 22:25, 25:21)
BEZ BODOVA IZ OBRENOVCA

Nakon prošlonedeljne pobede nad Volleystarom iz tabora Ženskog odbojkaškog kluba Spartak najavljivali su važnost meča u Obrenovcu i da ih pobeda nad Tentom vraća u vrh tabele. Međutim, od najava nije bilo ništa. „Golubice” su se izgubile u ogromnoj obrenovačkoj hali, nisu uspele da prikažu igru kakva se od njih očekuje i zasluženo bile poražene sa 1:3 (18:25, 24:26, 25:22, 21:25).
Period privikavanja na specifičnu salu obeležio je prvi set. Prijem je bilo loš, blok nije funkcionisao, a sa takvom igrom se nije moglo protiv izuzetno motivisanih Obrenovčanki, kojima je ovaj meč bio skoro „biti ili ne biti”.
Spartak je tražio šasu da u drugom setu izjednači i potpuno se vrati u utakmicu. Subotičke odbojkašice stalno su jurile prednost protivnika, ali nisu imale snage da preokrenu set u svoju korist. Isto tako je bilo i u finišu, u kome je na razliku, 26:24 Tent poveo sa 2:0.
Treći set pripao je subotičkom prvoligašu, a nakon boljeg izdanja ukazala se šansa da se osvoji i četvrti, a zatim da se u tajbrejku napadnu dva boda. Međutim, nije sve sve odigralo po ovom scenariju. Već je na početku, kasnije se ispostavilo završnog seta, domaća ekipa stekla solidnu prednost. Odbojkašice Spartaka su pokušavale da sustignu prednost, da vrate neizvesnost u meč, ali jednostavno nisu imale dovoljno snage da to učine.
Spartak: Gomeš 13, Stojanović 5, Češljar 3, Klisura 10, Marković 10, Helić, Vuković (libero), Bokan 11, Memišević, Damjanović, Šimić.
– Nismo odigrali dobro u Obrenovcu i bila je to jedna od naših najlošijih partija ove sezone. Neke stvari nam se jednostavno nisu poklopile i nismo pružili bolju igru. Imali smo šansu da u drugom setu nešto postignemo, ali bez uspeha. Kroz celu utakmicu nas je pratila neka nemoć, nismo imali dovoljno koncentracije. Našu igru smo imali samo u deonicama, dobro odigramo nekih 5-6 poena, a zatim padnemo, igra nije bila tečna – kazao je Branislav Franić, trener Spartaka.
Spartak u devetom kolu danas, u petak, 26. januara dočekuje ekipu Poštara, a zatim u sredu, 31. januara, takođe od 19 časova, dočekuje Jedinstvo. U međuvremenu „golubice” su u sredu odigrale u Beogradu utakmicu sa Volleystarom, u okviru Kup takmičenja.
Meč sa Poštarom biće prilika da Spartak popravi utisak, a da li će to biti prilika za osvajanje možda novog boda, kometariše trener Franić:
– Probaćemo da iznenadimo Poštara, sigurno je da ćemo dati sve od sebe. Ipak, trebamo biti i realni, Poštar je trenutno naša najbolja ekipa, a mi šansu možemo tražiti ukoliko Beograđanke uđu opuštenije u meč.

STONOTENISERI SPARTAKA BILI SU USPEŠNI NA MEĐUNARODNOM TURNIRU
PRVI U SEGEDINU

U organizaciji mađarskog prvoligaša STK Segedin i županije Čongrad, održan je drugi međunarodni stonoteniski turnir DKMT regije. Na izvanredno organizovanom takmičenju učestvovalo je šest ekipa, među kojima je subotički Spartak nastupio sa 2 tima.
Nakon takmičenja po sistemu „svako sa svakim”, Spartak I zauzeo je prvo mesto sa maksimalih 10 bodova, ispred Segedina sa 8, Kikinde sa 6, Arada sa 4, Spartaka II sa 2, dok je ekipa Segedina II zauzela šesto mesto bez osvojenog boda.
Za najboljeg igrača turnira proglašen je prvotimac Atila Namestovski koji je takmičenje završio sa maksimalnim učinkom, petnaest singl i pet dubl pobeda. Pored njega, u prvoj ekipi Spartaka igrali su Atila Koso i Sorin Petroj, a u drugom timu bili su Bela Mesaroš, Đula Feldi, Čaba Kukli i Robert Takarič.
Stonoteniserima Spartaka sledi Prvenstvo Vojvodine za seniore u singlu, dublu i mešovitom dublu, dok će juniori za vikend igrati na Kupu kralja, takmičenju koje se boduje za juniorsku rang listu.

KADETSKI TURNIR U SOLNOKU
SOLIDAN REZULTAT

Mladi stonoteniser Spartaka, Stefan Kostadinović, učestvovao je, kao član reprezentacije, na međunarodnom turniru u Solnoku. Stefan je kao član ekipe zauzeo deveto mesto, dok je u singl konkurenciji ostvario plasman među šesnaest najboljih igrača.

KUP SRBIJE U TENISU ZA IGRAČE DO DESET GODINA
NAJBOLJI GRBIĆ I JOROVIĆEVA

U organizaciji Tenis kluba Spartak u Subotici je održan Kup Srbije za igrače starosti do 10 godina.
Najbolja je u konkurenciji juniorki bila Ivana Jorović (TK Sloboda) koja je u finalu sa 2:0 (4:0, 4:1) savladala Milicu Vučković iz novosadskog Vinera. Učestovale su i teniserke Spartaka Majda Fišer i Sanda Ćatipović. Kod dečaka je najbolji bio Filip Grbić (TK Novi Sad), a nastupio je i Miloš Vučković, član TK Palić

– Kada idem sa njim na pijacu, izgubim ga na pola puta. Okrenem se, vidim da je zastao da priča sa ljudima kao sa dobrim drugovima, a kada ga pitam ko je to bio, on ne zna. Isto je i kada prođemo gradom, svi ga pozdravljalju, dovikuju ’Kako je legendo’, ljudi u godinama prilaze i uvek se jave, pitaju ’Kako je treneru’. Tek tada shvatim koliko je poznat, a isto tako koliko je i skroman – priča Ružica Tamaši o svom mužu Franji Tamašiju, koji na to skromno sleže ramenima:
– Nekada mi je ne zaista nezgodno kada me ljudi hvale. Nisam navikao na hvalu, navikao sam da sve pokazujem radom.
Franjo Tamaši zaista zaslužuje epitet „živa legenda subotičkog boksa”, jer on to jeste. Sportsku karijeru počeo je u Spartaku, tu je ostao i kao trener, a i danas ne može bez boksa i Boks kluba Spartak.

O čika Pišti uvek sa poštovanjem

– Boksersku salu sam počeo da posećujem u svojoj trinaestoj godini, koja je tada bila na različitim mestima. Počeo sam u podrumu današnje Škole za gluvoneme. Na treninge sam dolazio povremeno, kada sam ima vremena zbog škole. Boks sam „zagrizao” kada smo počeli da treniramo u sali u podrumu zgrade „Jadrana”. Bavio sam se pre boksa i rvanjem, i čak mi je dosta dobro išlo u ovom sportu, ali su me drugovi nagovorili da pođem sa njima. Zvao me Pertić koji mi je bio komšija, a pošto je boks u ono vreme bio popularan, krenuo sam sa njim – priča čika Franjo o svojim počecima bokserske karijere.
Ipak, sve bi možda bilo drugačije da u Boks klub Spartak nije došao čuveni trener Stevan Engelbert. Tada se Tamaši pronalazi u boksu i postaje „zagriženi” bokser.
– Počeo sam da boksujem kod pokojnog Franzera. Bio je to jako dobar trener, ali je ostavio Spartak i prešao u Vojvodinu, gde je napravio mnogo boksera. Počeli su tada da se menjaju razni treneri u Spartaku, sve dok nije došao čika Pišta (Stevan Engelbert). On je inače bio jedan od osnivača Boks kluba u Subotici, a zatim je otišao u Beograd. Predavao je na Fakultetu za fizičku kulturu, na katedri za boks, a devet godina je bio trener reprezentacije Jugoslavije, Boks kluba Partizan i Crvena zvezda. Kada je otišao u penziju vratio se u Suboticu i tada je počelo najlepše doba boksa u Spartaku.
– Čika Pišta je malo sa mnom radio, a zatim me pozvao kod njega kući. Pitao me je: „Sine moj, hoćeš da budeš dobar bokser?”, ja sam odgovorio da bih to jako voleo. Tada je ustao, otišao u drugu sobu, doneo tabakeru u kojoj su bile cigare iz raznih delova sveta. Ponudio mi je da zapalim, ali i rekao da mi to bude zadnja cigara. Od tada nisam pušio, posvetio sam se sportu, trenirao i počinjao da postajem pravi bokser. Uporedo sa treninzima bio sam i redovno zaposlen. Počeo sam radni staž u „Partizanu”, prešao u „Četkaru”, a zatim sam, uz pomoć Kluba, našao posao u „Panoniji”, odakle sam mogao da dolazim na treninge.

U prvoj ekipi sa sedamnaest godina

– U prvu ekipu Spartaka sam ušao dosta rano, već sa sedamnaest godina sam boksovao, ali je veliki uticaj na mene imao rad sa čika Pištom. Nikada neću zaboraviti meč u Kikindi sa Sivulovim, tada sam bio početnik, on iskusan bokser, i redovno me je „natukao”. Posle toga sam mesec dana radio sa Engelbertom i usledio je novi meč. Plašio sam se meča, nisam smeo da boksujem, ali me je čika Pišta ohrabrio, rekao da samo treba da radim ono što smo učili na treninzima. U prvoj rundi sam ga tako nokautirao da su ga izneli iz ringa.
Tada je počela era levorukog nokautera. Kao jedan od mečeva koji nikada neće izbledeti iz sećanja najčešće se spominje meč sa Novakovićem. Stari poštovaoci „plemenite veštine” i danas prepričavaju ovaj susert.
– Sećam se meča u begradskoj hali Pionir. Boksovao sam protiv Novakovića pred 12.000 gledalaca. Publika je tokom celog dana bila na nogama, Novaković je u jednom meču tako nokautirao protivnika da su ga odneli u bolnici. Bio je poznati nokauter, a ja sam bio sledeći na redu. Kada se čuo gong za početak prve runde počeo je da napada, i to da me redovno lupa. Nisam znao gde se nalazim, jedva sam čekao da bude kraj. Čika Pišta je me zagrlio, pitao šta mi je. Odgovorio sam mu „Sad ću čika Pišta, sad sam se zagrejao”. U drugoj rundi sam ga nokautirao. Novaković je tada u novinama izjavio da se nikada nije našao na podu, sve dok nije naišao na Tamašija.

Uvek u Spartaku

Dobre borbe Franje Tamašija neminovono su dovele do toga da se brojni klubovi iz zemlje i inostranstva interesuju za njega. Ponude malih klubova nije ni brojao, a brzo je odbacivao i one najprimamljivije. Nije odustajao od Subotice, od tornja Gradske kuće, i verovatno je i zato najvećim delom legenda subotičkog boksa.
– Od mene je bilo mnogo boljih boksera, koji su više postigli, osvajali medalje, ali oni nisu ostali predani trenerskom pozivu, niti su ostali u Subotici i u Spartaku. I sada sam u Spartaku, i sigurno je da ću biti tu dok god mogu, da neću negde ići u stare dane. Mogao sam kao bokser ići gde god sam hteo. Imao sam pozive iz najboljih klubova Jugoslavije, iz Nemačke, ali ja sam uvek žurio kući. Sećam se da je dolazio jedan general iz Partizana (tada je to bio vojnički klub), nudio mi je prazan ček na kome je trebalo da se potpišem i sam upišem koliko novca želim. Nisam otišao. Dobili smo jednosoban stan u Subotici od grada, i tek mi onda nije padalo na pamet da idem bilo gde. Sve što mi je trebalo imao sam u Subotici. Porodicu, ljude koje volim, klub. Jedino mi je malo žao što možda nisam otišao u Nemačku, sada bih imao lepu penziju
Uspeha nije manjkalo ni u Spartaku. Boks je tada bio na mnogo višem nivou, mnogo popularniji i kvalitetniji.
– Spartak je bio jedan od boljih klubova u Jugoslaviji. Uvek smo bili u vrhu, nikada prvi. Jednom smo bili drugi, u odlučujućem meču smo boksovali sa Crvenom zvezdom i u tom meču nam je nepravilno oduzeta titula. Bila je to zlatna generacija Spartaka u kojoj su pored mene bili još Blažić, Ibrahimović, Filep, Takač, Lapčević, Torontali, Jovanović, Kosanović, Merković... Boksovali smo na Stadionu malih sportova. Tribine su uvek bile pune, čak su se ljudi penjali na drveće okolo da bi mogli da gledaju boks mečeve. Bilo je to zaista zlatno doba subotičkog boksa, ali i subotičkog sporta.
Vreme provedeno u Spartaku bilo je ispunjeno brojnim pobedama. Sa ekipom, ali i reprezentacijom, Tamaši je prošao skoro ceo svet, sem američkog kontinenta. Bilo je tu mnogo lepih trenutaka, ali i teških, pogotovo zbog povreda u nezgodno vreme.
– Skoro deset godina sam bio kapiten Spartaka, a boje reprezentacije sam branio šesnaest puta. Jednom sam bio prvak Jugoslavije (1963. godine) u velter kategoriji. Godinu dana kasnije sam polomio prst, sledeće povredio ruku. Nekada sam plakao kada nisam mogao zbog povrede da nastupam. Teško mi je bilo pogotovo onda kada sam video da je prvak države bio neko koga sam ja već 3-4 puta nokautirao. Osvojio sam dva zlatna pojasa na međunarodnim revijama. Učestvovao sam na Mediteranskim igrama, osvojio sam treće mesto u Italiji. Boksovao sam sa Pertinijem i tada mi je prvi i jedini put pukla arkada. Pertini je kasnije postao profesionalac, ali sam ubeđen da bih ga pobedio da se nisam povredio. Trebao sam da osvojim i zlatnu rukavicu, ali su, iako sam ja bio bolji, pobedu pripisali Miškeciju iz Zagreba. Kasnije sam istog boksera pobeđivao na narednim mečevima. Jednom sam trebao da boksujem i na Prvenstvu Evrope, ali me je ponovo povreda dočekala u najgore vreme. Nikada se nisam pravio važan, uvek sam bio jako skroman. Sada vidim da mi je to možda bila i mana. Da sam bio malo veći laktaš imao bih sve, ali neka, ne žalim ni zbog čega.

Preko 300 pobeda

Franjo Tamaši je boksovao je u 357 mečeva, od toga je bilo samo 27 poraza („Pola nepravilno” – dodaje čika Franjo), 17 nerešenih, dok su sve ostalo bile pobede, i to uglavnom nokautom. Posle toliko uspeha nije bilo lako povući se iz bokserskog ringa.
– Propisi su bili takvi da je čovek mogao da boksuje do tridesete godine, a zatim morao da se povuče. Dodatno sam išao na na lekarske preglede u Beogradu i produžio svoju karijeru do 33. godine. Treba otići kada je čovek na vrhu – priča Tamaši.
Usledio je oproštaj, koji je, kao i cela karijera, bio za pamćenje.
– Poslednji zvaničan meč imao sam 26. juna 1969, godine, naravno, u dresu Spartaka. Tih dana su stalno stizale čestitke, pozivi, nije nam u kuću stalo cveća koje sam dobio. Oproštajni meč je bio u Zorkinom odmaralištu na Paliću, a publike je bilo iz cele nekadašnje Jugoslavije. Pre toga sam bio na moru i uprkos tome što sam i tamo vežbao, vratio sam se sa kilogramima viška. Morao sam da skidam 4-5 kilograma i bilo je teško. Protivnika sam nokautirao tek u trećoj rundi. Molio sam se da samo tada ne ustane, jer da je on ustao, ja bih pao. Bio je to kraj moje karijere, ali ne i ljubavi prema boksu.

Od čike Pišta „ukrao” zanat

Nakon uspešne bokserske karijere, Franjo Tamaši je stečeno iskustvo počeo da prenosi na mlađe.
– Boksersku karijeru sam završio juna 1969. godine i tada sam postao čika Pištin pomoćnik. „Krao” sam od njega zanat, a kada je on otišao u Banja Luku, ja sam postao prvi trener. Jednom su se sastale ekipe Spartaka i Banja Luke, a tada su novine najavile da je to meč u kome se na raznim stranama nalazili učitelj i učenik. Spartak je tada pobedio. Raspadom ekipe i odlaskom Engelberta počeo sam od nule u Spartaku. Počeli su da dolaze mladi, a u klubu smo se trudili da svi mladi i ostanu u Spartaku. Decu sam uvek prvo učio korake, kako da udaraju, posle kondiciju. Lako je pokazati deci osnove boksa, dok je mnogo teže naterati ih da „zagrizu”. Ne možeš poslati dete da lupa džak u ćošku, to svima dosadi. Sa bokserima moraš da radiš, moraš da ih „školuješ”, da držiš ruke, ispravljaš udarce, što je teško. Nema mesta vikanju. I danas često zbijam šale, nasmejavam decu, tražim način da deca toliko zavole boks da ne možeš da ih isteraš iz sale. Nije lako biti trener, treba mnogo rada i strpljenja.
– Dok sam bio trener Spartaka bili smo treći u Prvoj saveznoj ligi, Spartak je imao dva reprezentativca. Iz subotičke škole sporta izašlo je mnogo velikih sportista, velikih šampiona, osvajača najvećih priznanja. Šta god da se dešavalo u Klubu, ja sam ostao. I sada sam u Spartaku, radim sa bokserima, savetnik sam mladom Tomici Antelju. On je mnogo dobar dečko, završio je fakultet, ambiciozan je, sluša moje savete. Bio sam trener njemu i njegovom bratu, ne samo njima, već i njihovom ocu Mirku koji je sada predsednik Kluba.
Bilo je teških dana, mnogo sportske nepravde, ali čika Franjo ne želi o tome da priča, ali ni da zaboravi.
– Bio sam i ostao veran Subotici, Spartaku i svojim principima. Uprave su se menjale, često puta sam počinjao od nule, ali ne žalim. Bez boksa ne bih mogao da živim – završava Franjo Tamaši, živa legenda subotičkog boksa. N. Stantić

Sport ga održao u životu

Imao je Franjo Tamaši tešku saobraćajnu nesreću 1997. godine. Život mu je bio u opasnosti, ali i danas doktori tvrde da Tamaši da nije zbog bavljenja sportom bio izuzetno zdrav čovek, verovatno ne bi preživeo. I kada je bio primljen u bolnicu niko nije mogao da veruje da je rođen 5. maja 1937. godine, svi su mu davali bar deset-petnaest godina manje.

Boks je plemenita veština

– Boks je plemenita veština koja izvlači najbolje iz čoveka. Potrebni su brzina u reakciji, brzina u razmišljanju. Bokser mora da zna da udara, ali i da se brani. Svi udarci moraju da budu čisti, a svaka borba fer.

Čovek sa plakata

– Bio sam na plakatu koji je najavio moju poslednju borbu. Posle toga sam još godinama bio na plakatima Spartaka, na onima koji su pozivali na bokserske mečeve i onima koji su pozivali decu u školu boksa.

Van ringa zec, u ringu lav

– Bio sam plašljiv, to mi je bila mana. Međutim, strah je uvek bio prisutan pre meča, kada bi meč počeo sve je bilo drugačije. Čika Pišta je uvek govorio: „Tamaši je kao zec van ringa pre meča. Međutim, kada čuje gong, u ringu se pretvara u lava!” – kaže Tamaši za „Subotičke”.

Boksovao i povređen

– Mnogo puta sam boksovao sa povredama, lomio sam nekoliko puta ruku. Dešavalo se da pre meča skinem longetu, stegnem zube, odboksujem meč i nastavim sa lečenjem ruke. Jednom smo putovali na meč, Spartaku nisu došla dva boksera, a ja sam zbog ruke u gipsu išao sam kao navijač. Nije bilo drugog rešenja, osim da Spartak preda meč i izgubi sa 0:20. Nisam mogao to da dopustim, skinuo sam gips u vozu, malo vežbao ruku. Nekako sam uspeo da navučem rukavice i odboksujem meč jednom rukom. Boksovao sam sa velikim Petrom Benedekom, drugim u Evropi, izgubio sam na poene, ali sam izdržao sve tri runde.

U ŽENSKOM ODBOJKAŠKOM KLUBU SPARTAK NOVO POJAČANJE
POSLE BRAZILKE, STIGLA I KUBANKA

Posle Brazilke Bjanke Moreira Gomeš u redove Ženskog odbojkaškog kluba Spartak stiglo je još jedno inostrano, prekookeansko pojačanje. Ovoga puta reč je o Kubanki Misleidis Martinez Adlum. Iako su iz Uprave najavljivali pojačanja još od letos, Kubanka je stigla sa pola godine zakašnjenja, na žalost, posle završetka prelaznog roka. Stoga će ona, verovatno, biti ustupljena nekom drugom klubu, a do nove sezone će morati da se strpi za priliku da zaigra u timu „golubica”.
I tako raste legija stranaca u ŽOK Spartak, koji po tome liči na pravi evropski klub. Samo još da uslede i zapaženiji rezultati u evro-takmičenjima...
Posle Brazilke Bjanke Moreira Gomeš u redove Ženskog odbojkaškog kluba Spartak stiglo je još jedno inostrano, prekookeansko pojačanje. Ovoga puta reč je o Kubanki Misleidis Martinez Adlum. Iako su iz Uprave najavljivali pojačanja još od letos, Kubanka je stigla sa pola godine zakašnjenja, na žalost, posle završetka prelaznog roka. Stoga će ona, verovatno, biti ustupljena nekom drugom klubu, a do nove sezone će morati da se strpi za priliku da zaigra u timu „golubica”.
I tako raste legija stranaca u ŽOK Spartak, koji po tome liči na pravi evropski klub. Samo još da uslede i zapaženiji rezultati u evro-takmičenjima...

TESTOVI SVE OTKRIVAJU
• Testovi koji su rađeni prvih nekoliko dana pokazali šta i koliko treba da se radi • Nema podele na mlade i stare igrače, već samo na one koji mogu da ispune obaveze i one koji to ne mogu

Fudbaleri subotičkog Spartaka su počeli pripreme za nastavak sezone u Prvoj ligi (početak zakazan za 3. mart) prošlog ponedeljka (15. januara), a nakon prvog dela u Subotici, pripreme su nastavljene u Vrnjačkoj Banji.
– Prvih četiri-pet dana priprema igrači su radili testove koji su nam pokazali gde se mi trenutno nalazimo i šta bi tačno trebali da radimo. Testovi pokazuju da će posla biti mnogo, jer se vidi da igrači tri godine nisu imali ozbiljne pripreme. Isti testovi pokazuju da su fudbaleri Spartaka u prilično zapuštenom stanju, što su uostalom i rezultati jesenas potvrdili. Svesni smo svih problema i zbog toga je načinjen plan i program priprema koji bi sve to trebao da poboljša. Naravno, to će biti poboljšanje za nekih 20-30 posto do leta, a zatim nastaviti rad u dobrom ritmu. Počeli smo da radimo po grupama, koje smo odredili ponovo na osnovu rezultata testova – kazao je Tomislav Sivić, trener Spartaka.
Ekipa je 22. januara otputovala u Vrnjačku Banju, gde se pripreme nastavljaju. Promena sredine trebala bi da godi svim fudbalerima, a sam način rada se neće mnogo razlikovati od onog u Subotici. Treninzi se održavaju dva puta na dan. Pre podne se radi na sticanju fizičke kondicije, a posle podne na taktičko-tehničkim postavkama igre. Iz tabora „golubova” obećavaju da će biti mnogo spremniji za prolećni deo takmičenja.
Uz dosta promena u radu, izmene trpi i sam tim:
– Spartak je dosta mlada ekipa, u pripreme je uključeno i sedam omladinaca koji će potpuno ravnopravno konkurisati za prvi tim. Više nema podele na stare na mlade, već samo na one koji mogu da prihvate obaveze i one koji nisu sposobni za to. Pojačanje iz Bečeja, Damir Opačić je definitivno plus za nas. Čović još uvek luta po Mađarskoj, uz menadžera, dok sa nama rade Nimčević i Papović. Od dolaska Pualića nema ničega, jer ga nije pustila Zlatibor voda. Oni su, na primer, letos uzeli desetak igrača iz Spartaka, a sada nisu voljni da puste jednog, što dovoljno govori o odnosu prema Spartaku.
Pošto prelazni rok traje do 4. februara, konačan spisak igrača Spartaka još nije zaključen i sigurno je da će biti još kretanja, i to u oba smera.
– Sigurno će biti još pojačanja. Planiramo da vratimo nekadašnjeg omladinca i igrača Spartaka, Noskovića, koji je trenutno u Bajmoku. Radimo i na dovođenju dva-tri pojačanja, uskoro ćemo znati kompletan kadar sa kojim ćemo raspolagati – završava Sivić.

ODBOJKAŠKO PRVENSTVO VOJVODINE
SPARTAK FAVORIT

Uporedo sa takmičenjima seniorskih odbojkaških ekipa, uskoro počinju i prvenstva Vojvodine u odbojci, za mlađe kategorije. Juniorkama Spartaka u nedelju, 28. januara, predstoji prvi krug Prvenstva Vojvodine koje će biti održano upravo u Subotici. Pored Spartaka, u konkurenciji za titulu prvaka Pokrajine nalaze se Futog, Novi Sad, Turija, a u dalji tok takmičenja prolaze prve dve ekipe.
Spartak je siguno favorit takmičenja u Vojvodini, a sigurno i jedna od ozbiljnijih odbojkaških ekipa u Srbiji, jer veći deo ekipe igra važnu ulogu u prvom timu.

NAJBOLJI MLADI SUBOTIČKI SPORTISTI DOBIĆE STIPENDIJE
ROK DO KRAJA JANUARA

U Sportski savez Subotice stižu prijave za mlade i talentovane sportiste za koje se i ove godine brinu Skupština Opštine Subotica i Sportski savez. Rok za slanje prijava je kraj januara, nakon čega će komisija uvtrditi tačne nosioce stipendija koje nisu velike, ali itekako značajne za razvoj nosilaca budućnosti, za one koji će da se brinu da Subotica i dalje nosi epitet „grad sportova”.

U OKVIRU TRADICIONALNOG NOVOGODIŠNJEG TURNIRA U MALOM FUDBALU ODRŽANO I TAKMIČENJE ZA MLAĐE KATEGORIJE
POBEDNICI SENTA I PROZIVKA

U okviru tradicionalnog, 40. Novogodišnjeg turnira u malom fudbalu koji je završen prošle nedelje, pobedom Old golda, održano je i takmičenje mlađih kategorija.
Šest ekipa borilo se u kategoriji pionira (’92. i ’93. godište), a nakon kvalifikacionih takmičenja u finalu je sa 2:0 Senta savladala Suboticu. FK Senta: Horti, Barat, Černak, Farkaš, Žoldoš, Boršoš, Poč, Gazdag; FK Subotica: Dmitrović, Malić, Popović, Borovac, Bajtai, Lendvai, Bošković, Todorović, Tikvicki, Bursać, Maksimović, Kovačević. Najbolji strelac kod pionira bio je Kristijan Boršoš (Senta) sa 5 golova. Treće mesto je pripalo Bačkoj (B. Topola), a četvrto je osvojila Bačka 1901 iz Subotice.
U konkurenciji kadeta nastupile su četiri ekipe. Prvo mesto osvojili su momci iz MZ Prozivka koji su nakon penala sa 6:5 savladali Subotice (u regularnom delu meča bilo je 3:3). MZ Prozivka: Maravić, Mezei, Trkulja, Kitanović, Antonić, Tonković; Subotica: Pualić, Dav. Ivković, Dar. Ivković, Dragomanović, Ćirić, Ledenski, Ivić, Vučković, Takač, Vukov, Drčelić, Grubor. Treće mesto pripalo je ekipi KMF Subotica 2003, a četvrto Đurđinu. Najbolji strelac bio je Đorđe Antonić (MZ Prozivka) sa 6 golova.
U okviru turnira odigrani su i revijalni mečevi. Članice Ženskog fudbalskog kluba Spartak su sa 4:1 savladale segedinske Amazonke, dok je selekcija Subotice sa 5:1 pobedila goste iz Segedina.

I DOK PRVOTIMCI OZBILJNO RADE, NE MIRUJU NI U SPARTAKOVOJ ŠKOLI FUDBALA
PRIPREME ZA NOVE IZAZOVE

Prvotimci Spartaka počeli su ozbiljno da rade, ali isto to važi i za Školu fudbala koja je takođe počela sa radom na otvorenim terenima Gradskog stadionu. Uvodni deo priprema služi, kao i uvek, za polako vraćanje u formu, posle pauze, a ubrzo počinju i detaljne pripreme za predstojeće izazove.
Pioniri, kadeti i omladinci takmiče se u Kvalitetnoj ligi Vojvodine, a mlađe kategorije u Područnoj ligi, uz redovno učešće na turnirima u zemlji i inostranstvu. Najveći izazov se ipak nalazi pred omladincima, koji su u vrhu Vojvođanske lige, ali im predstoji i završnica Kup takmičenja, sa lepim šansama za osvajanje trofeja.

SUBOTICA BILA DOMAĆIN DVORANSKOG PRVENSTVA U TENISU
PLASMAN NOSILACA PREMA OČEKIVANJU

U Subotici se tokom prošle nedelje održavalo Dvoransko prvenstvo Srbije u tenisu za dečake i devojčice do 14 godina. Takmičenje je održano u singl konkurenciji, a obeležio ga je dobar odziv mladih teniskih talenata.
Među dečacima su se u finalu našli prvi i drugi nosilac Peđa Krstin (Mokrin) i Miki Janković (Gemaks). Nakon zanimljivog finalnog meča Janković je sa 2:0 (6:3, 6:3) savladao protivnika i zasluženo osvojio pehar namenjen pobedniku. Od takmičara Spartaka najbolje se pokazao Bence Ereš, koji je u četvrtfinalu poražen sa 0:2 (4:6, 3:6) od Trecakova iz Kikinde. Ereš je u meču za prolaz u četvrtfinale savladao klupskog kolegu, Davora Vujkovića, sa 2:0 (6:2, 6:0). Nastupili su još Danijel Juhas, Andor Vaš i David Dožai.
Prvi i drugi nosilac sastali su se i u finalu ženskog dela turnira. Tamara Ćurović (Klasik) je nakon velike borbe u tri seta sa 2:1 (6:4, 3:6, 6:3) savladala Dunju Stamenković (Novi Sad). Najbolji plasman od takmičarki kluba domaćina ostvarila je Darija Ćatipović, koja je u borbi za ulazak u polufinale poražena od Stamenkovićeve sa 0:2 (2:6, 0:6). Nastupile su još teniserke Spartaka Jelena Džinić, Lidija Peić i Mona Zobenica.

PREMIJER LIGA VOJVODINE U ELEKTRONSKOM PIKADU
AMOR IZNENADIO U SUBOTICI

Prošle nedelje nastavljeno je takmičenje u okviru Premijer lige Vojvodine u elektronskom pikadu. Odigrano je kompletno četvrto kolo, a kao i svako, nije proteklo bez nekog iznenađenja. Ovoga puta za to se pobrinula ekipa Amora iz Mola koja je uzela bod favoritu, subotičkoj Carta Bianci. Bod je zaista „velik ko’ kuća”, jer je osvojen u Subotici, i to posle vođstva Carta Biance od 4:0. Za pohvalu je i prva pobeda Fortune iz Ade u gostima Di Capriju.
Rezultati četvrtog kola Premijer lige Vojvodine: Di Caprio – Fortuna 2:6, Target – Strelac 2:6, Carta Bianca – Amor 4:4, Madison – Shadonj 8:0, Jack – Kansas 2:6.
Što se čela tabele tiče, nakon remija Carta Biance na čelu se nalazi Strelac iz Srbobrana sa maksimalnim brojem bodova. Na drugom se nalazi subotički favorit sa 7, a dalje slede Madison i Kansas sa po 5, Amor ima 4, Jack, Di Caprio i Fortuna po 3, Target 2, dok je bez bodova vrbaski Shadonj.
Naredno, peto kolo na programu je u subotu, 27. januara, a sastaju se: Amor – Madison, Strelac – Carta Bianca, Fortuna – Target, Jack – Di Caprio, Kansas – Shadonj.

OKUPILA SE KADETSKA BICIKLISTIČKA REPREZENTACIJA
KASA U DRŽAVNOM TIMU

Pod vođstvom Vladimira Kovljenića, juniorskog selektora biciklističke reprezentacije Srbije, prošle nedelje, u Aranđelovcu, održano je okupljanje mlađih selekcija. U sastavu naše najbolje juniorske ekipe nalazi se i Gabor Kasa član Biciklističkog kluba Spartak i jedan od naših najvećih talenata u ovom sportu.