NA PODRUČJU SUBOTICE I PALIĆA U TOKU JE AKCIJA SISTEMATSKOG SUZBIJANJA ŠTETNIH GLODARA
I PACOVIMA, NAJZAD, ODZVONILO!
• Poslednja procena pokazala da se u Subotici broj pacova poklapa sa brojem stanovnika • U protekle dve godine registrovano pedesetak novih mini-deponija koje su, pored Prozivke, Tokija i Radijalca, najveća žarišta štetnih glodara

Nakon 22 meseca u subotičkoj opštini se najzad ponovo sprovodi sistematska deratizacija koja je zbog žalbi pojedinih subotičkih firmi na rad tenderske komisije jesenas nekoliko puta odlagana. Kao i prošlog, tako je i ovaj put posao poveren beogradskom „EKOSAN”-u čije ekipe na terenu, najpre u centru grada, a potom i na periferiji, postavljaju zatrovane mamke. Novost je što su zimskim suzbijanjem štetnih glodara posle mnogo godina obuhvaćene i kanalizacione mreže u kojima se krije najviše pacova, a pretpostavlja se da svaki drugi šaht u gradu i okolini ima takozvane aktivne rupe kroz koje ove životinje cirkulišu.
Samo u toku jednog dana deset dežurnih ekipa obiđe i do tri hiljade domaćinstava, a u svakom od njih u proseku ostavi oko 800 grama otrovnog preparata, po potrebi ili zahtevu građana još više.
– Subotica, koja generalno važi za jednu od uređenijih sredina, ima svoje specifičnosti kada je ovaj posao u pitanju. Žarišta štetnih glodara se uglavnom nalaze oko visokih stambenih zgrada, gde je gustina naseljenosti, pa samim tim i otpadaka, najveća. Zbog toga naselja poput Prozivke, Radijalca i Tokija imaju najviše pacova. Zanimljivo je da je od poslednje deratizacije pa do danas otkriveno pedesetak novih mini-deponija oko placeva na kojima se podižu velike stambene jedinice, a koje su još kako privlačne za najezdu pacova – kaže za Nedeljnik „Subotičke” Jovan Ivačković, direktor „EKOSAN”’a i rukovodilac akcije sistematske deratizacije na području Subotice i Palića.
Obilazeći subotička domaćinstva, dežurne ekipe su primetile da naši sugrađani podrumske prostorije održavaju urednim i čistim, što je doprinelo da se brojnost ovih glodara drastično ne poveća.
– Ovako dugačka pauza između dva organizovana sistematska uništavanja glodara svakako nije preporučljiva, tim pre što bi deratizaciju trebalo obavljati dva puta godišnje, u proleće i na jesen, kada glodari imaju najveći biološki potencijal. Sticajem nekih okolnosti i saznanja da se o komunalnoj čistoći vodi računa, stručna procena je pokazala da se brojnost glodara kreće na nivou od pre dve godine.
Povoljne vremenske prilike i neuobičajeno visoke temperature za ovo doba godine idu na ruku dežurnoj službi, dok ovako blaga zima pacove ne dotiče mnogo:
– S obzirom da se kasnilo sa poslednjom akcijom, imamo sreću što je vreme na našoj strani. Temperature od 12 do 15 stepeni su idealne za naš rad, a padavine mogu eventualno samo da uspore dinamiku posla. Kiša ne može da ublaži efikasnost zatrovanog mamka niti da „spere” celu akciju jer se radi sa otpornim parafinskim kockama. Topla zima ne remeti pacove, naročito ove gradske, takozvane sive, koji su skoncentrisani oko kanalizacionih sistema i praktično su se prilagodili uslovima života u urbanim sredinama. Skoro ništa ih, dakle, ne može u potpunosti desetkovati, pa čak ni izrazito hladno vreme. Iako se verovalo da ih nema u hladnjačama, njihova prilagodljivost se i tu pokazala do savršenstva, pa tako imamo albino-pacove čija je dlaka bela i šuplja, ispunjena vazduhom, i predstavlja svojevrsni termoizolator – objašnjava ovaj mladi astručnjak.
Otpornost i priroda pacova, ma koliko ih se ljudi zgražavali, neretko zadivljuje naučnike među kojima postoji verovanje da bi čak i nuklearni rat preživeli. Rasprostranjeni su po celom svetu, a da nemamo samo mi problema sa njima, potvrđuje i podatak da u metropolama poput Njujorka i Pariza na jednog čoveka „dođe” čak i do tri pacova. Njihova snaga se krije u izuzetno velikom biološkom potencijalu i, u idealnim uslovima, za godinu dana od jedne jedinke može da bude i do 10.000 novih! Izvrsni su plivači i zahvaljujući spretnosti bez problema mogu da se putem kanalizacionih sistema stvore na najvišim spratovima gradskih solitera.
– Ljudi za pacove kažu da su pametni, a oni u stvari imaju do savršenstva razvijeni instikt. Reč je o veoma socijalnim bićima među kojima je hijerarhija dobro utvrđena. Pacovi važe za neofobe što znači da se plaše novih stvari, pa kada se nešto nepoznato pojavi u njihovoj sredini napred puštaju marginalne predstavnike svoje grupacije, odnosno stare i neiskusne mlade. Zbog toga u njihovom suzbijanju koristimo antikoagulante druge generacije, što znači preparate koji sporo deluju, 7 do 10 dana, i rezultat toga je da oni praktično ugibaju prirodnom smrću. Ukoliko bi simptomi bili jaki i šokantni, više nijedan pacov ne bi ni okusio zatrovani mamak i cela akcija bi bila uzaludna.
Nosioci sistematskog uništavanja goladara očekuju da će efikasnost deratizacije u Subotici biti oko 80 posto što je dovoljno da se akcija smatra uspešnom.
– Operativne ekipe „EKOSAN”-a rade svakodnevo, čak i vikendom, od 8 do 17 sati, po utvrđenom rasporedu koji je ustanovljen sa Opštinom, najpre u gradu, a potom i na periferiji. Građani treba da znaju da je za njih akcija sistematske deratizacacije potpuno besplatna i da u svoja domaćinstva treba da primaju samo ekipe u uniformama, sa identifikacionim karticama i znakom naše firme. Ovo je bitno da se navede, jer je i pre dve godine bilo slučajeva da su pred vrata sugrađana dolazili neki drugi „stručnjaci” sa pričom da su poslati od strane Opštine i postavljanje mamaka naplaćivali čak 600 dinara – upozorava Jovan Ivačković, podsećajući da akciju sistematskog suzbijanja štetnih glodara u 746 zgrada i 25.790 porodičnih kuća u Subotici finansira grad koji je za ove namene izdvojio 1,58 miliona dinara.
I pored toga pojedini građani odbijaju da se deratizacija obavi u njihovim domaćinstvima, a kao najčešći razlog navode da nemaju problema sa pacovima:
– To je dosta paušalna ocena, jer naprosto ako ih ne vidite ne znači da ih nemate. Zanimljivo je da smo na ovakva odbijanja nailazili najviše u centru grada, što u okolnim naseljima nije slučaj jer su ljudi vrlo svesni prisustva glodara. Tako su nas, recimo, u zgradama u ulici Sergeja Jesenjina dočekali maltene kao heroje – opisuje Ivačković susrete sa Subotičanima i dodaje:
– Apelujemo na građane da nam izađu u susret i eventualno ukažu na postojanje neke mikrodeponije, jer, ipak, najbolje poznaju svoje okruženje. Ne treba, takođe, da strahuju za svoje kućne ljubimce i druge domaće životinje, jer se zatrovani preparati postavljaju na skrovitim mestima, u podrumskim prostorijama, aktivnim rupama oko popucalih ploča, kanalizacionih šahtova... Nema opasnosti ni od trovanja ljudi, jer tek pola ili kilogram pojedenog preparata, kod čoveka može da izazove simptome. Pacovima, koji su svaštojedi, međutim, dovoljno je da u organizam unesu 30 do 80 grama da bi otrov delovao. Dešavalo nam se, eto, naravno u šali, da nam neki domaćin zatraži malo više otrova. Kaže, treba mu za taštu! M. Reščik

Telefoni

Za sve informacije vezane za izvođenje sistematske deratizacije građani se mogu obratiti na telefon Opštinske uprave 626-819 ili „EKOSANA” 063-43-20-20.

ISPRAVKA

U prošlom broju Nedeljnika „Subotičke”, u tekstu „Kada noć ‘obere’ cveće”, naša sagovornica, inače rukovodilac Sektora komunalne higijene i zelenila u Direkciji za izgradnju opštine Subotica, nije bila navedena punim imenom i prezimenom. Umesto Olivera Trklja, trebalo je da stoji Olivera Trklja Lukić, pa joj se ovom prilikom izvinjavamo.

KUTIJE ZA JUBILEJ

„Pionir”– proizvođač čokolada, bombona i peciva, savremen i večno mlad, ove godine slavi veliki jubilej – 90 godina svog postojanja i rada.
U ovoj 2007. godini, posebno važnoj za nas, spremili smo specijalno, ograničeno izdanje naših vodećih brendova, kao svojevrstan poklon za sve naše potrošače. Kultni proizvodi: Medeno Srce, Menthol bombone i Negro, se ove godine nalaze na tržištu u ekskluzivnoj limenoj ambalaži. Svi sladokusci, će samo tokom 2007. biti u mogućnosti da odaberu svoju omiljenu limenku.
„Pionir” d.o.o. – Industrija čokolade, bombona i peciva iz Subotice jedan je od vodećih proizvođača konditorskih proizvoda na jugu Evrope sa tradicijom dugom 90 godina.
Od male privatne radionice osnovane 1917. godine, koja je bila u privatnom posedu porodice Ruf, „Pionir” je prešao put nacionalizacije i pod nazivom „Pionir” se pojavljuje od 1946. godine.

Za 5 godina od kako je Planinarski klub „Spartak” nastao spajanjem dva subotička kluba „Đuro Salaj” i „Zorka”, 4 puta je proglašavan za najaktivnije društvo u Vojvodini.Naravno, svi se čude, kako vi u Subotici na sto kilometara nemate nijedno brdo, pa ste ipak najbolji?!
– Možda je to ono, kada nešto nemaš onda tome težiš. Kada odemo negde u planinu znam da kažem, e, da nam samo jedan komad prebace u Suboticu, mi bi čuda pravili – govori Zoran Vukmanov, sekretar Planinarskog kluba „Spartak” i planinar, zaposlen u Policijskoj upravi Subotica. – Mi i ovako pravimo čuda, ali bi onako imali bolje uslove za pripreme. Ne možemo svakoga dana da zapucamo na Frušku goru. A za pripreme nam trebaju strožiji uslovi, što iziskuje veće finansijske izdatke. Sećam se, kada sam se zaljubio u planinarstvo, pa kada odem na neku planinu jača je želja da se nešto postigne. Pretpostavljam da je to presudno za naš uspeh – navodi Vukmanov i ističe da i bez rezultata Vojvođanske ekspedicije u 2004. godini „Spartakova” ekspedicija je bila na najvišem vrhu Južne Amerike. Te godine ovaj vrh su osvojila i neka beogradska društva, ali oni imaju oko 3.000 članova, a „Spartak” oko 200 članova. Razlika je velika, a i finansijski Beograđani su znatno jači.
Subotica ima nekoliko veštačkih stena, što je dobra alternativa za planinare, pogotovo za one najmlađe.
– Prve veštačke stene u Subotici su postavljene pre 4 godine u Hali sportova. Samo godinu dana smo bili bez veštačke stene, i odmah su mladi počeli manje da dolaze u Klub, nisu imali gde da treniraju, pa su i rezultati izostajali. Zalaganjem najviše Ise Planića, kao predvodnika tog sporta, u saradnji sa njegovom, Politehničkom školom, montirali smo novu stenu. Tu je mnogo pomogla i Skupština opštine i Izvršno veće Vojvodine. Nakon toga mladi su se ponovo počeli vraćati u Klub. Nismo se zadovoljili jednom stenom, pa smo onu demontiranu, u saradnji sa Tehničkom školom u zgradi u Harambašićevoj ulici postavili dve stene, jednu u zatvorenom prostoru, a drugu u dvorištu.
Šetnje od po 10–20 kilometara po okolini grada, koje je Planinarski klub „Spartak” ponudio i običnim građanima, nije ni klasična šetnja, ni sport, ona je postavljena kao zanimljiva filozofija za modernog čoveka.
– Da bi privukli što više odraslih ljudi u Klub i pružili im neka zadovoljstva, a da to ne bude opet nešto preterano naporno i da ne zahteva neka finansijska ulaganja, odlučili smo da uvedemo šetnje. Pored toga što je to afirmacija za Klub, to je i lepa prilika da se ljudi rekreiraju, ali i da se upoznaju sa okolinom grada. Dva puta mesečno smo organizovali šetnje. Na kraju sezone smo došli na ideju da trasiramo jednu stazu. Ona kreće od Hale sportova, ide preko Kelebijske šume i jezera Majdan, izlazi preko uzvišenja Stari Šištak, gde je nekada bilo vojno strelište, pa u blizini Makove Sedmice, prelazi putem pored šumarske kuće, nastavlja kod novog strelišta i izlazi na Tresetiše i na Palić. To je, praktički, staza koja povezuje Suboticu i Palić, ali ne putem nego kroz šumu, kroz nenaseljeno područje. Staza je idealna za šetnju, za rekreativce, za trčanje, to je nekih 25 kilometara.
Staza nije samo za planinare, moći će da je koriste rekreativci, biciklisti, šetači, ali i oni koji trče. Staza je pogodna za sve uzraste.
– Ove godine mi smo domaćini naše tradicionalne akcije „Palićki susret”, koja je u kalendaru Planinarskog saveza Srbije, znači republičkog ranga. Na uzvišenju Stari Šištak mi smo već postavili jednu tablu gde smo izmerili neki naš mali vrh visok 134 metra, što je posle Đombe, koji je najviši vrh sa 141 metrom. Ali, on se nalazi tačno na granici i to nas malo sputava, jer bez dozvole graničnih vlasti ne možemo da izlazimo na Đombe. Znači, želeli smo da imamo jedan vrh, da bi naši članovi koji su ispenjali značajne vrhove Himalaja, Monblan, ili Triglav i Korab, koriste to uzvišenje za svoje pripreme.
Za početnike preporučuje se šetnja od 10-ak kilometara, a onda ih upućuju na autobus. Ima običnih ljudi kojima ovo ne predstavlja nikakav napor, u dobrom društvu u prirodi 10 km se i ne oseti, kažu.
– U šetnjama ima i odraslih i dece, gledamo da držimo pristupačan tempo šetnje. Oni koji dolaze cele godine sada kažu, ‘ajmo brže. Jako smo zadovoljni kako se ta akcija odvijala 2006. godine, imali smo nekih 15 akcija okolinom Subotice, šetnju oko Ludoškog i Palićkog jezera, išli smo nasipom od Sente do Kanjiže, oko Zobnatičkog jezera... Dobar je odziv ljudi, zahvaljujući medijima koji su pratili te naše akcije, i što je nama jako bitno, oni su postali članovi Kluba. Kasnije su krenuli u šetnje na Frušku goru.
Planinarstvo i alpinizam je dosta razvijeno u Srbiji, dolazi odmah iza sportova sa loptom. U Srbiji ima oko 130–140 društava i preko 15.000 planinara. Subotički klub je prošle godine imao 150 članova, a sada 230, s tim da je popularnost u porastu. E. B.

I deca šetaju

Imam dva sina od 7 i 12 godina koji idu sa mnom u šetnje. Oni su mi često i argument. Letos smo bili na planini Jadovnik, vodič grupe je išao nešto brže nego što treba, i dve žene iz Niša su rekle, idemo nazad, mi ne možemo ovo da pratimo. Rekoh im, ako ja dete od 7 godiona vodim sa sobom i znam da će da izdrži, budite ljubazni i pođite sa mnom. Jedna je uspela, a druga je ipak odustala. Nismo stiogli za 4 sata na vrh, nego za 5, a žena se zahvalila, ovo neću zaboraviti, vredelo je – rekao je Zoran Vukmanov.

ČLANOVI „GRANIČARA” SA HORGOŠA IMALI POSLEDNJI LOV NA FAZANE U OVOJ SEZONI
MANJE LOVILI, VIŠE SE DRUŽILI

Poslednji lov na fazane u ovoj sezoni članovi „Graničara” sa Horgoša proveli su u prirodi, a pridružili su im se lovci iz drugih opština i udruženja koje su domaćini tom prilikom podsetili na familiju Karasi koja je ovo Lovačko društvo osnovala pre više od 100 godina.
Lovište u blizini granice poznato je i po tome što ga posećuju stranci koji ovde dolaze u lov na visoku divljač, a početak njihove sezone poklapa se sa 1. majem.
Kako su poslednji dan lovne sezone na fazane proveli u druženju i šali, najviše posla je imao fotograf Tomo Marjanović koji je ovekovečio njihovo okupljanje, tradicionalni doručak u prirodi i aktere lovačkih priča koje će se do iduće zime naširoko prepričavati. M. R.

POČELO MERENJE POLENA
Reakcije na lesku

Prema izveštaju Odeljenja zaštite životne sredine pri Zavodu za zaštitu zdravlja u Subotici, već ima polena u vazduhu koji izaziva alergijske reakcije. To je slučaj sa leskom čija koncentracija polena u vazduhu kod alergičnih osoba uglavnom izaziva alergijske reakcije. Ovo je treće sezone kako se sa klopkom za polene na zgradi Zavoda za zaštitu zdravlja u Subotici meri stanje polena u vazduhu. E. B.

U GRADSKOJ KUĆI I „JADRANU”
KONCERTI „ISKONA”

Danas, 26. januara, sa početkom u 20 časova u Velikoj većnici Gradske kuće nastupa etno grupa „Iskon”.
Sutra, u subotu, 27. januara, sa početkom u 20 sati ista grupa ima koncert na sceni „Jadran”.

U UDRUŽENJU ZA BORBU PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI
O urološkim problemima

„Urološki problemi kod dijabetesa i oboljenja prostate” naziv je teme o kojoj će govoriti mr sci. dr Nandor Šeljmeši, lekar – urolog, u sredu, 31. januara, u Udruženju za borbu protiv šećerne bolesti (Žarka Zrenjanina 19). Predavanje počinje u 17 časova, a između 16 i 17 časova obavljaće se besplatno merenje šećera u krvi i krvnog pritiska za članove Udruženja.
K. K.

IZ MATIČNOG UREDA

VENČANI

Eržebet Palčok, domaćica i Janoš Farago, penzioner; Ana Malagurski Stantić, domaćica i Tome Bašić Palković, penzioner; Ana Jocić, penzioner i Slobodan Jocić, prodavac; Snežana Maravić, dipl. ing. tehn.-kontrolor lekova i Milovan Vujačić, magacinski radnik; Biljana Kokar, laborant i Zdravko Đorđeski, vlasnik radnje za izradu testenina; Donka Kaurin, učenica i Branko Radlović, konobar; Ondina Molnar, student i Nedeljko Cvetičanin, ugostitelj; Silvija Herke, mesar i Nenad Kopunović, poljoprivrednik.stočar i ratar; Biljana Orčić, finansijski tehničar i Saša Grinfelder, student; Laura Matlak, fitnes instruktor i Zvonko Francišković, šef poslovnog centra.

ROĐENI

DOBILI KĆERKU: Tamara i Vaso Pejanović, radnik (Adrijana); Eva i Čaba Vala, radnik (Regina); Jadranka i Tihomir Petrekanović, maš. teh. (Lea); Aleksandra i Zoran Lacmanović, trgovac (Jelena); Margit i Laslo Nađ, radnik (Boglarka); Marijana i Željko Bašić, carinski službenik (Isidora); Maja i Pero Petrekanović, radnik (Sanja); Snežana i Vinko Špoljarić, radnik (Vesna); Ivana i Himet Nezirović, službenik (Ana); Dragana i Dragan Kovljenić, policajac (Jovana); Dijana i Veroljub Obradović, policajac (Anastasija).
DOBILI SINA: Tanja i Vladimir Malbaški, mašinski tehničar (Stefan); Kristina i Tibor Nađ, bravar (Daniel); Beata i Norbert Đurašević, majstor za plet. maš. (Adrian); Beatriks i Vladimir Dimić, policajac (Dušan); Melinda i Dragan Lenđel, radnik (David); Bojana i Dubravko Marić, vojno lice (Aleksa); Dragana i Igor Županić, radnik (Dragan); Mirjana i Marin Šomođvarac, varioc (Marin); Slobodanka i Branislav Damjanović, nezaposlen (Petar); Dejana i Ranko Cvijanović, autolimar (Marko).

UMRLI

Laris Betlehem, radnica (1972); Kata Nađ r. Šefčić, penz. (1939); Evica Antolović Kljajić r. Kljajić, domaćica (1923); Vladimir Kalančev, penz. (1930); Andrea Solak r. Ljubović, domaćica (1970); Marija Vince r. Dimitrov, penz. (1936); Rozalija Krivek r. Ban, penz. (1939); Imre Bata, penz. (1954); Ištvan Vert, penz. (1937); Borka Rađenovićm, penz. (1932); Maria Benak r. Čikoš, penz. (1919); Valerija Burkuš, penz. (1947); Danilo Bukumirović, penz. (1937); Antun Moravčić, zemljoradnik (1939); Đorđe Platiša, penz. (1942); Miodrag Bogdanović, penz. (1931); Josip Temunović, sveštenik (1938); Elza Ilonka Balhaši r. Ambruš, penz. (1921); Janoš Boršoš, penz. (1937); Ištvan Tot Bagi, zemljoradnik (1922); Ana Tot Bagi r. Horvat, domaćica (1929); Klara Varga r. Sebenji, domaćica (1926); Eržebet Šuhajda Angeli r. Angeli, penz. (1936); Katarina Peić r. Štajner, penz. (1921); Žofia Horvat r. Mesaroš, penz. (1914); Jakov Milanković, penz. (1917); Kata Dulić r. Hajnal, penz. (1935); Julija Ungar r. Kočiš, penz. (1919); Gustika Skala, izdržavano lice (1926); Albe Homolja, izdržavano lice (1934); Bela Zemunović, izdržavano lice (1947); Petar Segedinčev, penz. (1930); Etel Erdelji r. Muhi, penz. (1933); Đorđe Duduković, penz. (1926).