Otvoreno

LIST IZLAZI PETKOM • GODINA I • BROJ 29• SUBOTICA, 19. JANUAR 2007. GODINE • CENA 30 DINARA • www.suboticke.net

ISTINA VIŠE

DA LI NAKON ODBIJANJA ZAHTEVA BUNJEVACA U MAĐARSKOM PARLAMENTU SLEDI MEĐUNARODNA ARBITRAŽA
Bunjevci nisu dobili status manjine

Krajem prošle godine Mađarski parlament je odbio zahtev tamošnjih Bunjevaca da dobiju status nacionalne manjine. Zahtev u ime Bunjevaca u Mađarskoj je podneo Mijo Mujić, iz Baje, a u pripremama koje su trajale od februara prošle godine su učestvovali Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine u Subotici, sa svim svojim institucijama, u saradnji sa institucijama kulture u Mađarskoj, kao i sa pojedincima u raznim političkim grupacijama u Mađarskoj. Uslov za podnošenje zahteva je bio da Bunjevci skupe najmanje hiljadu potpisa. Skupljeno je preko 1.400 potpisa koji su zajedno sa zahtevom upućeni nadležnoj komisiji u Parlamentu.
Uz ovaj dokument se tražilo i mišljenje Mađarske akademije nauka. Pored toga traženo je i dodatno objašnjenje i usmeno obrazloženje o zahtevu, koje su pripremili članovi Bunjevačkog nacionalnog saveta, Nevenka Bašić Palković i Mijo Mandić.
Nažalost, taj zahtev u Mađarskom parlamentu nije prošao – govori Nikola Babić, predsednik Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine u Subotici – Potpisnik zahteva Mijo Mujić je na stalnoj vezi sa kabinetom predsednice Parlamenta Katalin Sili, kako bi dobili pismeni odgovor i obrazloženje zašto taj predlog nije prihvaćen. Pošto ni posle mesec dana pismena odluka i obrazloženje Parlamenta nisu stigli, stvorena je pravna osnova da se podnosioci zahteva mogu obratiti nekoj relevantnoj instituciji. U tom pismenom odgovoru treba da bude navedeno kome se može žaliti na takvu odluku Parlamenta. Moguće je da će Bunjevce taj odgovor uputiti u međunarodne okvire, na najviše telo u Savetu Evrope, gde se nalaze sve države potpisnice Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, u kojoj je definisan status nacionalnog identiteta i sva ona prava koja su države potpisnice prihvatile. Mi očekujemo da ćemo se obratiti Savetu Evrope, odnosno Komitetu za pravna i nacionalna pitanja pri Savetu Evrope, gde bi pitanje bunjevačke nacionalne manjine u Mađarskoj dobilo međunarodni tretman. Drugi put je međunarodni sud u Strazburu – rekao je Nikola Babić.
E. B.

ALEKSANDAR TOKOVIĆ IMENOVAN ZA DIREKTORA REPUBLIČKOG CENTRA ZA TALENTE
Stvaramo buduće naučnike

Subotičanin Aleksandar Toković je krajem decembra imenovan za direktora Republičkog centra za talente koji deluje pri Ministarstvu prosvete i sporta Srbije. Pola godine pre toga on je bio vršilac dužnosti direktora. U razgovoru sa njim saznajemo da Centar postoji već 48 godina i da ima mrežu od 14 regionalnih centara. Pošto Subotica nema regionalni centar za talente, među učenicima i roditeljima je manje poznato šta je njegov zadatak.
– Centar se bavi pronalaženjem talentovane dece, natprosečno inteligentne. Proces počinje u septembruoktobru kada prijavljeni učenici pišu psihologičke testove na osnovu kojih se odabire 2,3 odsto natprosečno inteligentne dece, što je evropski standard – kaže Aleksandar Toković. – Odabrana deca dobijaju mogućnosti da izaberu temu na kojoj će sarađivati sa psiholozima, pedagozima, sociolozima, profesorima u jednoj od 11 disciplina (školski predmeti u osnovnim i srednjim školama). Talenti se biraju među učenicima od 7. razreda osnovne do 4. razreda srednje škole. Kada odaberu disciplinu i temu, u saradnji sa mentorom, univerzitetskim profesorom, u narednih 5–6 meseci pišu rad koji brane na republičkoj smotri koja se održava u maju. Tu se proglašavaju po 3 najbolja u svakoj disciplini.
– Ideja je da se deca postepeno uvode u bavljenje naukom. U tom cilju nastavnik radi sa decom, kako da koristi biblioteku, kako da nađe potrebne podatke, literaturu, koje područje da odaberu za svoje istraživanje, jednom rečju mentori edukuju mlade da jednog dana budu naučnici. A rad ovih mentora finansira Centar za talente.
A kako se dolazi do Centra?
– Uglavnom škole koje su u okviru Centara šalju obaveštenja ostalim školama na početku školske godine, i onda se na testiranje prijavljuju učenici po preporuci nekog iz škole ili nekog drugog ko smatra da bi taj učenik trebalo da uđe u ovu grupu. Naredne godine ta deca dobijaju ponovo priliku, kada mogu i da promene disciplinu. Problem je što imamo samo 14 regionalnih centara, a u Vojvodini tek 3, u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Pančevu, što znači da nemaju sva talentovana deca prilike da se uključe u ovaj program. Moj zadatak će biti proširenje ove mreže. Nadam se da će i Subotica dobiti takav regionalni centar. Za sada novosadski centar pokriva 5–6 subotičkih škola – rekao je Aleksandar Toković. E. B.

NEPOSREDNO

Dragi moj prijatelju Panto
Neke ličnosti i događaji su izmišljeni. Sličnost sa stvarnim likovima i događajima je moguća slučajnost

Piše: Mirko Šinković

Izborna kampanja je u punom jeku. Pošto pobedimo ima da nam bude bolje ako ne i idealno već od ranih jutarnjih časova. Kada nas euforija liderstva bude malo oslobodila svog virtuelnog zagrljaja doći će otrežnjenje. Prvo će nas oni optužiti da smo tamo i tamo lažirali izbore i da smo nekim nezakonitim mahinacijama krivo prikazali izborne rezultate. O kršenju izborne tišine da i ne govorimo. Mi ćemo to odbaciti kao najobičniju insinuaciju koja nije zakonski utemeljena i kao rezultat ljutnje gubitnika. Ko gubi ima pravo i da se ljuti. Naravno, mi se nikada nismo bavili takvim radnjama, ništa nećemo priznati i podsetićemo ih šta su upravo oni radili, tamo i tamo, kao i na pređašnjim izborima. Svakako će nas i tužiti. Dok sud ne donese odluku nema proglašenja pobednika. Ali to nema veze, jer mi znamo da smo bolji od njih. Dobro je što je ovo neki drugi sud, a ne „onaj”, pa radi malo brže, jer ni mi niti oni nemamo vremena za čekanje.
Taman dok sud donese odluku i slavlje će se završiti.
Kako su, međutim, problemi stvoreni da budu rešeni to neće biti naročito velik izazov ni za nas. A ko će pobediti? Pa to je bar jasno. Mi, ko bi drugi. Izbori su samo formalnost. Oni nemaju pojma i prošli put smo ih potukli do nogu, jeste da smo i mi malo krvarili, ali bitku smo dobili.
Oni i mi se nikada nismo mogli uporediti. Sve što su oni predložili mi smo već imali i više nego ideju, ali su nam je oni preoteli i sada se kite našim perjem. U izbornoj kampanji oni se služe i (ne)dozvoljenim sredstvima. Uvek su tako i radili. A optužuju nas misleći i dalje da je napad najbolja odbrana. Ali narod najbolje zna. Najvažnije je staviti akcenat na to kakvi su oni i zašto su tako loši, zbog čega ne treba birati njih već nas. Ako ostane malo vremena nije zgoreg u nekom plaćenom terminu ili nekom prilikom objasniti kakvi smo zapravo mi. No, to i nije tako važno, jer se valjda zna da smo mi ovakvi kakvi jesmo. Bolji. Tu nema dileme i kada bi se mi pitali izborne kampanje i ne bi trebalo da bude, ali smo se složili da je ipak bude – zbog njih i naravno demokratije. Nemaju šansu.
Ako se slučajno desi da nam tu i tamo zafali po neki mandat, mi ćemo pozvati neke pitomije iz opozicije da nam malo koaliciono pomognu u održavanju vlasti. A što nemamo većinsku poziciju i nije tako važno, zbog toga imamo njih u opoziciji pa će nam dobro doći za krpljenje manjih pozicionih rupa. Sa njima.
Dosta smo mi čekali na njihova rešenja i rezultate. Život je jedan i ne može da čeka. Ja želim da mi već danas bude bolje. Vreme je prošlo i dokazano je na svakom koraku ko smo mi i ko su oni. Samo mi mislimo na penzionere, dakako posle su se setili i oni, studente smo spomenuli, a oni nam parirali sa biračkim telom iz grupe ljudi sa posebnim potrebama. Posle su došle na red žene, domaćice, raseljena lica i naravno, ponovo penzioneri kao najveće biračko telo. E, kada bi uspeli još koji put smuvati ove poslednje i da im obećamo makar malo povećanje penzije dobro bi nam došli njihovi glasovi. Oni zloupotrebljavaju našu nasleđenu situaciju, krivo prikazuju stvari i manipulišu neukim narodnim masama. Kada su videli da delimo letke, kape i kese i oni su se dosetili. Naštampali su hijade zastava i majica i krenuli na osvajanje unutrašnjosti velikim šarenim lađama. A o stotinama „bilbordera” da i ne govorimo.
Izborna kampanja se zahuktava, koriste se i ljubičaste televizijske boje, oskudno odevene pevačice koje neuspešno pokušavaju iščaštiti kukove i progutati mikrofone ne bi li dokazale svoje vokalne kvalitete. Sretan sam da ne živim više u najvećem selu Evrope, već odnedavno sam stanovnik grada Subotice. Dobro je što smo to postali, jer smo to već odavno zaslužili. Imali smo i divan novogodišnji koncert. Tatjana je otpevala Josipine pesme iz sedamdesetih skoro isto tako dobro i nije joj ni trebao mikrofon. Ima žena glas i zna pevati. Bila je obučena balski i bez ikakvog nakita.
Izvodila se ozbiljna muzika pa nije bilo one moje: „Ko te ima, taj te nema...”
Štampaju se lažni pamfleti, pozivaju se na sastanke i mitinge i počinje da isplivava na površinu sve više i više najrazličitijih oblika nehigijenskog načina kampanjskog ponašanja. Ali kampanja je, i ko mari za etičke i moralne norme. Sve što nije zabranjeno, dozvoljeno je. Važno je dobiti. Pobeda se računa.
Dragi moj Panto, pobeđujemo. Tu nema dileme. I onda ćemo četiri godine biti mirni. Ako ne bude nekih vanrednih izbora. Evropa će da dođe da nas vuče za rukav, jer se mi njima nećemo više nuditi na udaju. Takav smo mi narod. Ako im trebamo – trebamo, ako ne, i tako je dobro.
Pitam se: da li sam ja ovaj film već gledao i ako jesam, gde i kada se prikazivao?
A ti, Panto?

REAGOVANJA

NA TEKST „OPTUŽBA ZA NADRILEKARSTVO”, BROJ 28 OD 12. JANUARA
Načinjena šteta

Na osnovu odredaba iz čl. 47 u vezi sa čl. 49 i čl. 56 a u vezi sa čl. 57 Zakona o javnom informisanju molimo Vas, da u sledećem broju Vašeg časopisa, objavite odgovor odnosno ispravku informacije koja je o meni objavljena a prema sledećem:
Ja, RUDOLF VOJNIĆ-TUNIĆ iz Subotice, Ul. Radnička br. 37 ovim putem kategorički demantujem da sam izvršio krivično delo nadrilekarstva i nadri-apotekarstva kako ste u prethodnom broju Vašeg cenjenog časopisa tvrdili. Ovim putem posebno ističem da su navodi iz Vašeg teksta u celosti proizvoljni i netačni, a informacija je dobijena protivzakonitim postupanjem ovlašćenih lica MUP-a Srbije-Sekretarijata u Subotici.
Upozoravam Vas da ste objavljivanjem ovakve informacije bez moga pristanka odnosno saglasnosti, postupili suprotno odredbama iz čl. 43 Zakona o javnom informisanju, prema kojima „...objavljivanje informacija iz privatnog života ličnosti kojih se informacija tiče, nije dozvoljeno bez njihovog pristanka....”, čime je grubo povređena pretpostavka moje nevinosti, u smislu odredaba iz čl. 37 Zakona o javnom informisanju koje glase; „...U javnom glasilu niko se ne sme označiti učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa”.
Prema navedenom, smatram da ste mi ovakvim svojim postupkom pričinili nematerijalnu štetu, koja se ogleda u pretrpljenim duševnim bolovima zbog povrede časti i ugleda. Ovim putem posebno napominjem, da sam nakon što ste objavili napis o meni, bio bezrazložno izložen preziru i poruzi od strane mojih sugrađana, porodice, kao i šireg kruga lica koji poznaju mene i moj pronalazački rad.
Još jedanput poričući sve navode koji su o meni objavljeni u prethodnom broju Vašeg časopisa, demantujem da sam počinio krivično delo nadrilekarstva i nadriapotekarstva, te zahtevam od Vas javno izvinjenje meni i mojoj porodici, zbog objavljivanja informacija koje krše pretpostavku moje nevinosti u konkretnom slučaju, kao i zbog postupanja Vašeg časopisa suprotno odredbama iz čl. 43 Zakona o javnom informisanju, koje se tiče objavljivanja informacija iz mog ličnog života, bez moga odobrenja.
Na kraju Vas upozoravam da u slučaju neobjavljivanja moga odgovora odnosno ispravke Vaše informacije, koju ste o meni objavili u prethodnom broju Vašeg časopisa, za sebe zadržavam pravo pokretanja odgovarajućih sudskih postupaka protiv Vas odnosno Vaše kuće, uključujući i postupak za naknadu nematerijalne štete po čl.79 Zakona o javnom informisanju, odnosno podizanja privatne krivične tužbe protiv Vas, u pravcu krivičnog dela klevete.
Rudolf Vojnić-Tunić

NA TEKST „PAPUČE NA MODNIM PISTAMA”, BROJ 28 OD 12. JANUARA
Kićenje tuđim perjem

Reagovao bih na tekst objavljen u Vašim novinama 12. januara pod nazivom „Papuče na modnim pistama” koji govori o očuvanju starog zanata „izradi bunjevačkih papuča”. Neke izjave izrečene od strane vašeg sagovornika Dejana Kovača, podstakle su me na reagaovanje.
Naime i on lično i građani Subotice, Sombora, Novog Sada, Bečeja, Pančeva, znaju da u ovom gradu kompletnu izradu bunjevačkih papuča radi obućarska radnja „Bif” na Prozivci, čiji sam ja vlasnik. O tome takođe svedoči i moje učešće na nekoliko izložbi ručnih radova starih zanata. Gospodina Kovača ne smatram konkurencijom, već kolegom i saradnikom, jer na izradi takozvanih „njegovih” papuča sam i sam učestvovao, odnosno svesrdno sam mu pomagao kad god je od mene zatražio pomoć da dođe do što boljeg i originalnijeg izgleda.
Iako on zanemaruje moje postojanje u ovom zanatu, želim da kažem da je od mene uvek imao samo kolegijalnu pomoć, kao i da on i ja nismo jedini u ovom poslu. Nije korektno kititi se tuđim perjem, ma ko to bio.
S poštovanjem, Branislav Pejić Gavran

NA TEKST „GRAD – POTENCIJALNA OPASNOST”, BROJ 28 OD 12. JANUARA
Slušati i druge

Kurziv: citat iz članka odnosno izjave gospodina Geze Kučere
G.K.
Subotica ima veoma razvijenu mrežu civilnog sektora i dobro je što se u poslednje vreme počeo organizovati kroz razne asocijacije. Ali isto je tako i činjenica da još uvek imamo više organizacija koje se bave istom problematikom i svaka od njih želi želi da crpi novac iz budžeta. Zbog toga se i sam ponekad za takve slučajeve pitam da li je civilni sektor ona organizacija koja se finansira iz budžeta ili treba naći druge izvore.
Odgovor:
Organizacije civilnog društva, odnosno po važećem zakonu, Udruženja građana su pravna lica koja imaju svoje statute i programe rada, upravne strukture i članstvo koje se sastoji od građanki i građana koji aktivno i kreativno doprinose razvoju demokratije u javnom životu Opštine Subotica. Takođe želimo da podsetimo da se udruženja građana bave zastupanjem ljudskih prava, posebno prava marginalizovanih i ranjivih društvenih grupa; da se bave edukacijom u različitim oblastima kao i humanitarnim radom, a tokom ove godine NVO su dale značajan doprinos formulisanju razvojne politike grada Subotice.
Sasvim je sigurno da ima više organizacija koje se bave istim ili sličnim temama, ali se na osnovu ostvarenih aktivnosti i projekata, kao i uključenosti u nacionalne i internacionalne programe veoma lako može utvrditi koji su stvarni kapaciteti i ostvareni rezultati pojedinih organizacija.
Takođe se veoma lako može utvrditi koje organizacije civilnog društva su dosada uopšte tražile i pogotovu dobile sredstva iz lokalnog budžeta i za koje programe. Veliki deo organizacija civilnog društva od svoga osnivanja samostalno dobavlja sredstva za svoje delovanje putem izrade projekata i učešća na različitim konkursima i tenderima, što znači da je to stalni i uobičajeni način finansiranja za NVO, a ne novina koju tek treba otkriti.
Kada bi civilne organizacije „crpele” novac samo iz lokalnog budžeta, onda grad Subotica ne bi imao „razvijenu mrežu civilnog sektora” kakva trenutno postoji i deluje u javnom životu grada.
G.K.
No, znam da u savremenom svetu civilni sektor može dati veoma ozbiljnu podršku radu lokalne samouprave i demokratizaciji odnosa u društvu. Zbog toga je i L.S. u slučajevima kada je to bilo potrebno, uvek priskočila u pomoć, finansirajući određene projekte. Sistem projekta i konkursa za osiguravanje sredstava je dobra tehnika, iako i tu ima propusta. Sa jedne strane možda i sami ponekad ne znamo napisati dobar projekat, a sa druge strane možda su nam i komisije još pod uticajem neke stare raspodele.
Odgovor:
Suvremeni svet, ali i mnogo bliže sredine kao što su naši regionalni susedi (na pr. Mađarska) su davno uredili oblike finansiranja udruženja građana putem javnih konkursa i tendera, što znači da prosto treba posegnuti za nekim dobro razrađenim modelom, koji se pokazao uspešnim u praksi i prilagoditi ga našim uslovima.
Dakle rešenje zaista jeste raspisivanje tematskih konkursa čiji cilj je pre svega građenje partnerskih odnosa između lokalne samouprave i organizacija civilnog društva u različitim tematskim okvirima. Naime, saradnja podrazumeva obostrano davanje i primanje, i NVO nisu one organizacije koje samo traže novac, nego pre svega one koje mogu dati ozbiljan doprinos radu lokalne samouprave i demokratizaciji društva.
Nadalje, raspisivanje konkursa automatski razrešava dilemu oko nejasnoća u delovanju sektora , jer se rangiranje može izvršiti na osnovu nivoa zadovoljavanja kriterijuma od strane učesnika.
I konačno, raspisivanje javnih tematskih konkursa razrešava i pitanje transparentnosti dodele sredstava namenjenih NVO i jasno određuje stratešku opredeljenost lokalne samouprave po tom pitanju.
G.K.
Drugi opet kažu da je to malo sredstava. U svakom slučaju, smatram da je potrebno saslušati jedni druge, a siguran sam da se nikada neće moći reći da je ovaj sektor dobro finansiran.
Odgovor:
Slažemo se da treba saslušati jedni druge, jer je ustvari najvažnije razumevanje i saradnja između lokalne samouprave i organizacija civilnog društva čiji su članovi i predstavnici građanke i građani Subotice koji kroz učešće u nacionalnim i internacionalnim civilnim programima doprinose dobrom glasu Subotice u zemlji i inostranstvu.
Članica lokalne mreže organizacija civilnog društva SU CIVITAS, Asocijacija za žensku ekonomsku inicijativu FEMINA CREATIVA
Ružica Rudić Vranić