KAKO NEUOBIČAJENO VISOKE TEMPERATURE ZA OVO DOBA GODINE PODNOSE LJUDI, ŽIVOTINJE I BILJKE?
ZIMA, ZIMA... E, PA NIJE!
• Životinje u ZOO-vrtu ne udaraju glavom o zid i ne ponašaju se čudno, ali biolozi strepe da pojedine vrste ne odustanu od reprodukcije • Voćke su u dubokom zimskom odmoru koji ne zavisi od temperature, ali ako zima kasno „stegne”, gubici mogu biti ozbiljni

Zbog globalnog zagrevanja ova godina bi mogla da bude najtoplija od kada se vrše merenja – prognoziraju svetski, a slažu se i domaći meteorolozi. Prošla godina je bila šesta po visini prosečne temperature, pa stručnjaci očekuju da će kombinacija faktora dovesti do toga da prosečne temperature 2007. premaše dosadašnji rekord iz 1998.
– Prošli decembar, sa prosečnom temperaturom od 3 stepena, svrstava se među deset najtoplijih od kada se rade merenja. Cela prošla godina važi za jednu od najtoplijih sa prosečnom temperaturom od 11,71 što je za čak 1,21 stepen više u odnosu na dugogodišnji prosek. I protekla jesen je sa prosečnih 13,37 stepeni ozbiljno pretila da ugrozi rekord iz 1946. godine kada je od septembra do novembra izmerena prosečna temperatura od 14,13 stepeni – navodi podatke Geza Kovač, saradnik Republičkog hidrometeorološkog zavoda koji objašnjava da je relativno topao i suv decembar posledica pojačanog uticaja azorskih anticiklona.
Da bi zima bila hladnija i snežna, potrebno je da ciklonska aktivnost iznad Atlantika „popusti” kako bi se pojačao uticaj sibirskih anticiklona koji donose prodor hladnog vazduha sa severoistoka.
– Smenjivanje toplih i hladnih frontova uslovljava promene koje nepovoljno utiču na čoveka, jer se odražavaju na njegovo raspoloženje. U ovakvim vremenskim uslovima česta je pojava magle jer nema vazdušnog kretanja, velika je vlaga i pod uticajem visokog vazdušnog pritiska vazduh se „sabija” u prizemnim slojevima i zato se često stvara takozvana magla čađi na koju su posebno osetljivi plućni bolesnici.

Šta je sa biljkama?

Kada su biljke u pitanju, ovog trenutka je posebno aktuelno prezimljavanje poljoprivrednih kultura.
– Proletos smo imali dosta sporo i neujednačeno nicanje biljaka. Naime, u 2006. smo imali situaciju da je prva polovina bila hladna i vlažna, a druga suva i topla. Usled toga je taj jesenji period, kada se obavlja setva, protekao sa velikim manjkom vlage, naročito u površinskom sloju zemljišta i zbog toga se moglo primetiti vrlo neuobičajeno nicanje, negde 40, a negde i do 70 posto. Taj momenat je bio dosta problematičan i poljoprivrednici su strahovali da će možda morati čak i da presejavaju neke njive. Srećom, krajem novembra smo imali određene količine padavina, pokvasio se sloj u kome se nalazi seme, temperature su i dalje bile relativno visoke, pa je došlo do nicanja – objašnjava Mirko Ostrogonac, šef Službe za privredu, poljoprivredu i turizam u subotičkoj Opštini.
Ratarskim kulturama za sada ovako blaga zima odgovara i u ovom trenutku, saznajemo, svi usevi lepo izgledaju. Pošto nije bilo jačih mrazeva, biljne vrste dobro napreduju.
– Ono što sad nije dobro je ukoliko se ovakvo vreme nastavi u februaru. I biološki i sa aspekta reprodukcije broja štetnih organizama, prvenstveno insekata, poželjno je da budu jaki mrazevi kako bi se ta struktura razbila. Postoji opasnost od štetnih insekata i glodara da će početi sezonu ishrane preko zime i da će doći do oštećenja na samim biljkama. Međutim, poljoprivredni proizvođači s obzirom na ovakve uslove treba da obilaze svoje njive, da prate situaciju na terenu i da po potrebi vrše suzbijanje žitnog bauljara, odnosno da se adekvatnim otrovima zaštite od napada hrčkova i poljskih miševa – poručuje Ostrogonac.
Topla zima za sada ne brine ni voćare jer su voćke trenutno u periodu dubokog zimskog mirovanja kada visina temperature nema uticaja.
– Svaka voćna vrsta ima broj časova koliko joj traje duboko mirovanje, recimo jabuci čak dve hiljade časova. Kada izađe iz mirovanja, što je uslovljeno nekim naslednim činiocima, a temperature ostanu visoke, ona će brzo krenuti u vegetaciju. Ukoliko onda temperature naglo padnu, doći će do oštećenja pupoljaka i cvetova. U našem regionu to je čest slučaj i na taj način stradaju prvenstveno koštuničave voćne vrste. Bilo je godina kada su stradale i jabuke, i kada smo imali gubitke čak i do 90 posto – rekao je Hrvoje Milunović, stručnjak za voćarstvo iz Ljutova.

Dok ima hrane – nema sna

Kada je o životinjama reč, u njihovom ponašanju stručnjaci za sada ne nalaze ništa neobično. Stanovnici Zoološkog vrta na Paliću, kaže nam biolog Gabor Mesaroš, ne udaraju glavom o zid i ne gube dlaku.
– U principu, ova promena klime je više fiziološka, i kod životinja i kod ljudi, što znači da nam ne opada kosa, ali smo možda malo više razdražljivi ili umorni. Nekog uticaja sigurno ima i kod različitih vrsta se različito ispoljava, da li gubitkom apetita, interesovanja... Zbog ovako visokih temperatura strepimo jer smo ušli u program reprodukcije orla belorepana. Za tu priliku smo uvezli jednog mužjaka iz Hrvatske, parenje bi trebalo da se desi u ovom periodu i plašimo se da reprodukcija ne bude uspešna. Hladnoća je za orlove dosta bitna jer utiče na životinje kojima se oni hrane. Zato i tempiraju vreme razmnožavanja kada su druge životinje najslabije, jer tada najlakše dolaze do plena i mogu da nahrane potomstvo. Ova promena, dakle, može da utiče na njih, da jednostavno odustanu od reprodukcije, jer biološki procenjuju da neće imati dovoljno hrane – objašnjava Mesaroš.
Koliko je zimski san bitan za životinje?
– Krupniji sisari ne moraju da prezimljavaju. Recimo, naš medved u Vrtu nijednu zimu nije prespavao, jer svaki dan redovno dobija hranu, a da li je napolju toplo ili hladno, njega ne dotiče mnogo. U prirodi je već druga priča: nedostatak hrane u velikoj meri utiče na njegovu aktivnost i prezimljavanjem se štedi da ne troši svoje salo – rekao je za „Subotičke” Gabor Mesaroš. M. R.