PREKO EDUKATIVNOG CENTRA ROMA
POSAO ZA POLA GODINE  

Zahvaljujući projektu Edukativnog centra Roma u Subotici sa kojim je Centar konkurisao kod Nacionalne službe za zapošljavanje za finansiranje javnih radova, devet žena srednje dobi koje su bile nezaposlene dobile su posao gerontoloških domaćica, dok je jedan muškarac zaposlen kao ekonom.
Predsednik Edukativnog centra Roma Stevan Nikolić kaže da je realizacija projekta započela 1. jula.
– Od njih desetoro, dve osobe su sa osnovnom školom a ostali su sa srednjom stručnom spremom. Nakon dvonedeljne obuke, anagažovane žene, među kojima nisu samo Romkinje, počele su da izlaze na teren gde pomažu starijim osobama kojima je potrebna pomoć. Svaka ima po petšest bakica o kojima brine, a njihov angažaman trajaće 6 meseci – kaže Stevan Nikolić.
Nikolić je, takođe, istakao važnost uključivanja Roma u svakodnevni život, uz akcenat na obrazovanje i zapošljavanje.
R. V.

 

PUCANJE CEVI UZROK POPLAVE
POPLAVA U TRI PRODAVNICE

Neznatna materijalna šteta nastala je u prodavnici „Bebakids” na Korzou, kada je u petak oko 8 časova došlo do pucanja vodovodne cevi u susednoj prodavnici „Laš” (Lush).
Do dolaska radnica u 9 časova, voda je ušla, ne samo u te dve prodavnice, već i u treću „Čiko” (Chicco) i potopila podove.
Kako je rekla menadžerka „Laša”, Dražena Tkalac Javor, nastajanje veće materijalne štete sprečeno je brzom intervencijom radnika „Vodovoda”.
A. S.

 

PREDSTAVLJENE USLUGE OTVORENE ZAŠTITE GERONTOLOŠKOG CENTRA
DVA NOVA KLUBA OVE GODINE

Do kraja godine u subotičkoj opštini planira se otvaranje još dva nova gerontološka kluba, u Čantaviru i Novom Žedniku, gde se odvijaju radovi na preuređenju prostora u ove namene. Time će u Subotici biti ukupno 7 klubova za najstarije sugrađane sa nizom usluga koje olakšavaju život u poznim godinama, čuvaju zdravlje i mnogima ispunjavaju samotne dane. Šta se sve korisnicima nudi u okviru Službe otvorene zaštite, kao dela Gerontološkog centra, predstavio je mr Nenad Ivanišević, direktor Ustanove, na zanimljivoj prezentaciji za članove udruženja osoba sa invaliditetom i predstavnike mesnih zajednica, održanoj u Gerontološkom klubu „Kertvaroš” u utorak, 12. avgusta.
Služba otvorene zaštite bavi se pružanjem medicinske nege i pomoći u domaćinstvima korisnika. U okviru Službe organizaciono se nalaze i gerontološki klubovi.
– Bez obzira na svu ljubav koju srodnici žele da pruže svom ostarelom članu domaćinstva, veoma često se postavlja pitanje stručnosti. Naime, česte su situacije da familija pokušava da pruži odgovarajuću negu, a da se za dvatri meseca napornog rada i 24satne brige ustanovi da nema poboljšanja, i da to ne može da bude na nivou stručnosti naših medicinskih sestara. Negu pružamo radnim danom od 7 do 19 sati i subotom u prepodnevnim satima, a do produženja vremena u okviru kojeg se pružaju usluge došlo je nakon što smo ustanovili da je i radno vreme naših sugrađana sve duže, što znači da sve manje imaju vremena za brigu o svojim najbližim – rekao je mr Nenad Ivanišević, istiući da Službu otvorene zaštite zbog uloge koju ima nazivaju i preventivnom službom domskog smeštaja.
U oko 700 domaćinstava se pružaju usluge medicinske nege i pomoći, ali liste čekanja ipak postoje, pogotovu za uslugu pružanja pomoći u kući.
– Nemoguće je odgovoriti na sve zahteve, jer Subotica je grad koji ima oko 35.000 penzionera, i u ovom momentu za pomoć u kući postoji lista čekanja i nerešeni zahtevi, uprkos rasprostranjenosti usluge – naveo je mr Ivanišević. – Pruža se osnovna pomoć u kući, ali jedan od faktora velike zainteresovanosti je usamljenost starih ljudi i potreba za društvenim kontaktima, koju na neki način zadovoljavaju već i time što im naše radnice zakucaju na vrata.
K. K.

 

„ŠAHTOVSKA MAFIJA” PONOVO NA DELU
UKRADENO 40 REŠETAKA
• Za samo prva dva dana u avgustu, kradljivci su oborili rekord: odneto je četrdeset rešetaka sa slivnika u širem gradskom centru

Krađa rešetaka sa slivnika i poklopaca sa šahtova, uprkos tome što je policija u nekoliko navrata uspela da pronađe počinioce, ne prestaje tokom čitave godine. Prvih dana avgusta lopovi su se toliko osilili da su naprosto „počistili” veći broj ulica, tako da je ukupan bilans oko 150 otuđenih elemenata koji spadaju u delove putne mreže.
– Broj krađa je u porastu – kaže Petar Doroslovački, u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija” zadužen za odnose sa javnošću. – Od januara do juna imali smo pedesetak otuđenja, u julu 60, a samo što je počeo avgust još 40 krađa. Zbog bezbednosti učesnika u saobraćaju, mesta smo vidno obeležili, krađe prijavili MUPu i Direkciji za izgradnju opštine Subotica koja treba da obezbedi sredstva za izradu i postavljanje novih.
Slivnici i rešetke pripadaju putevima, i na osnovu toga za njih je nadležna Direkcija, a „Vodovod i kanalizacija” postupa po njenom nalogu, to jest održava i zamenjuje nestale delove.
– Nabavna cena jedne nove rešetke je 9.000 dinara, i to je mala vrednost zbog koje MUP ne reaguje po službenoj dužnosti. Zato smo postigli dogovor sa njima da se vrednost nestalih delova objedini i na osnovu toga traga za počiniocima. Inače, pravo rešenje za ovaj problem predstavljalo bi da se ugrade rešetke sa bravom koje se ne mogu skinuti i čiji ključ bi imali oni koji su ovlašćeni da rukuju sa slivnicima. One jesu nešto skuplje, možda hiljadu dinara po komadu, ali bi vredelo pokušati, kao što je to već učinio Novi Sad – kaže Petar Doroslovački.
M. R.

 

ZAVRŠENA IZGRADNJA NA KARAĐORĐEVOM PUTU
OTVARANJE DŽAMIJE

Svečano otvaranje džamije „Muhadžir” koja je sagrađena u Subotici na Karađorđevom putu održaće se u nedelju, 17. avgusta. Podizanje ovog islamskog verskog objekta koji je prvi na teritoriji Vojvodine, započelo je u decembru 2006. a građena je sredstvima Meršihata Islamske zajednice u Srbiji, Rijaseta u Bosni i Hercegovini, Islamske banke iz Saudijske Arabije i prilozima vernika.
R. V.

 

SUMIRAN UPIS BESPLATNIH AKCIJA
UPISANO 90.000 AKCIJA

Prema informaciji iz RJ PTT u Subotici, evidentiranje građana za upis besplatnih akcija u ovoj radnoj jedinici, koja pored Subotice pokriva i opštine Bačku Topolu, Mali Iđoš, Kanjižu, Sentu i Adu, proteklo je bez ikakvih problema i bez dugih čekanja.
– Na teritoriji koju pokriva naša radna jedinica evidentirano je 162.
746 građana, dok je na teritoriji grada Subotice akcije upisalo 92.512 građana, a u samom gradu je 68.763 upisana – rekao je direktor Nebojša Daković.

 

MEŠTANI ČANTAVIRA TRAŽE STATUS OPŠTINE
Decentralizacijom do budžeta
• Predstavnici mesnih zajednica Čantavir, Đurđin, Bikovo, Novi Žednik, Stari Žednik, Bačko Dušanovo, Verušić i Višnjevac tvrde da su do sada bili uskraćivani za sredstva za razvoj • Status opštine rešio bi brojne probleme 17.600 građana, kaže Tibor Murenji

Rukovodstvo Mesnih zajednica Čantavir, zajedno sa Đurđinom, Bikovom, Novim i Starim Žednikom, Bačkim Dušanovom, Verušićem i Višnjevcem, pokrenulo je postupak po kome bi Čantavir, nakon donošenja novog statuta Grada Subotice, postao opština. Tibor Murenji, predsednik Skupštine Čantavira, kaže da je elaborat za ceo postupak pri kraju i da je osnovni cilj decentralizacije i dobijanja statusa opštine, pre svega, poboljšanje kvaliteta građana u ovim mesnim zajednicama.
– Pre tri godine mi smo sa sedam komšijskih mesnih zajednica potpisali ugovor po kome zajednički rešavamo goruće probleme građana. Država je sve bliže Evropskoj uniji, a jedan od njenih zahteva je i decentralizacija društva, što nam je zakonski i omogućeno kada je Subotica prošle godine postala grad. Rukovodstvo osam mesnih zajednica 17. jula ove godine donelo je odluku da se što pre angažujemo na formiranju opštine Čantavir da bi omogućili našim građanima bolji život, uslove i ostanak na ovim prostorima – kaže Murenji.
On napominje da su sva rukovodstva pomenutih mesnih zajednica jednoglasno odlučila da se zahtev uputi opštinskim, pokrajinskim i republičkim zvaničnicima i da od njih očekuju pozitivnu reakciju i poziv na razgovore i razmenu mišljenja.
– Zahtev za formiranje opštine Čantavir poslali smo na adresu Republičkog i Pokrajinskog ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu, Saši Vučiniću, gradonačelniku Subotice, Jene Maglaiju, predsedniku Skupštine Subotice i nevladinoj organizaciji SKGO. Prateći dosadašnje potrebe građana i upućujući ih nadležnima u prethodnim administracijama Subotice često smo bili uskraćivani za sredstva neophodna za poboljšanje kvaliteta života u mesnim zajednicama. Do sada smo zbog te zavisnosti slabo i sporo napredovali. Status opštine i sopstveni budžet omogućiće nam da samostalno konkurišemo na brojne evropske konkurse za ruralni razvoj i samorazvijanje – kaže Tibor Murenji.
Robert Marton, predsednik Saveta Mesne zajednice Čantavir kaže da bi za 17.600 građana iz osam mesnih zajednica formiranih u opštinu takav status prvenstveno značio olakšanje prilikom rešavanja administrativnih poslova.
– Za dobijanje, produžavanje i overu ličnih i zdravstvenih knjižica, izvoda i drugih potvrda stanovnici ovih mesnih zajednica ne bi morali da putuju u Suboticu. Osim toga, sopstveni budžet bi mogli da uvećavamo preko konkursa i što je najvažnije sav novac bi bio ulagan u kulturne, socijalne, zdravstvene i druge potrebe građana – kaže Marton.
On napominje da mesne zajednice po sadašnjem statutu nisu pravna lica i da su zbog toga bili lišeni mnogih donacija.
– Donacije iz inostranstva nas zaobilaze, jer nismo pravno lice, pa smo često u prilici da moljakamo u lokalnoj samoupravi Subotice za ustupke – kaže Robert Marton.
Dragomir Ubović, predsednik Skupštine MZ Novi Žednik kaže da i da pored truda i ulaganja sopstvenih sredstava često nailaze na prepreke zbog kojih su im „vezane ruke da pomognu ljudima”.
– Trošimo svoje vreme, novac za auto, benzin i često ne uspevamo da izdejstvujemo od Opštine ono što građani očekuju od nas. Sopstvenim budžetom znaćemo čime raspolažemo i na koji način je najbolje da ga utrošimo i zadovoljimo potrebe građana – kaže Ubović.
B. V.

 

PUŠTENE U RAD GASOVODNE MREŽE NA „KELEBIJI” I „ZORCI”
ZAVRŠENA GASIFIKACIJA

U petak 8. avgusta paljenjem plamena ispred Mesne zajednice „Kelebija” obeležen je završetak gasifikacije dve susedne mesne zajednice „Zorke” i „Kelebije”.
Gasifikacija „Zorke” i „Kelebije” koštala je oko 50 milion dinara. Veći deo tih sredstava obezbedio je Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja a manji deo samo preduzeće. Na ovaj način omogućeno je da se na gasovodnu mrežu priključi još oko 2.000 potrošača. Direktor „Suboticagasa” Grgo Horvacki rekao je da se tom preduzeću već prijavio jedan broj potrošača a ostale zahteve očekuju do početka grejne sezone i narednih godina.
Za građane ova dva naselja gasifikacija je od posebnog značaja jer se mnogi od njih bave poljoprivrednom proizvodnjom u plastenicima i staklenicima, koje će sada moći jeftinije da greju preko zime, pri čemu ovaj ekološki energent najmanje zagađuje životnu sredinu.
Okončanjem ovog posla JKP „Suboticagas” završila je povereni posao gasifikacije našeg grada koja je započela još 1986. godine.
R.V.

 

KOD BAČKIH VINOGRADA NOVI PRELAZ KA MAĐARSKOJ
Novi prelaz

Mesna zajednica „Bački Vinogradi” inicirala je otvaranje graničnog prelaza za Mađarsku, Ašothalom. Jedna od ulica u Bačkim Vinogradima praktično završava sa mađarskim mestom Ašothalom, deli ih samo granična linija.
Kako nam je rekao Janoš Pek, predsednik Mesne zajendice, do sada je ovaj prelaz bio otvaran više puta 2003. i 2004. godine, za Dan sela i Trku magaraca, ali samo na 24 sata. No, sada je potpisan sporazum između Srbije i Mađarske za otvaranje prelaza za stalno. Prelaz će biti otvoren najverovatnije krajem ove ili početkom naredne godine. Zainteresovana su oba sela, i Bački Vinogradi i Ašothalom, jer je prelaz na Horgošu jako opterećen i stanovnici ovih sela ga ne mogu koristiti kada se okupljaju jedni kod drugih na svečanostima. E. B.

 

JOŠ JEDNO MESTO ZA PODELU OBROKA
KUHINJA PONOVO OD NOVEMBRA

Po planu Crvenog krsta Subotice i po Ugovoru sa Gradskom vladom, od 1. novembra planira se svakodnevna podela obroka za 400 najugroženijih sugrađana u mesnim zajednicama u kojima su se i u prethodnom periodu, u prvih šest meseci ove godine, delili, i to u Malom Bajmoku, Željezničkom naselju, Malom Radanovcu, Paliću i Čantaviru.
– Ono što je novo kako je rekla Milka Erkman, stručni saradnik Crvenog krsta Subotice – je to da će biti otvoren još jedan distrubutivni punkt i to u ulici Karla Bitermana broj 36, iz razloga što nam nisu pokrivene mesne zajednice: Centar I, II i III i Dudova šuma. Zavisno od donacija, kuhinja bi mogla početi sa radom i mesec dana ranije, a radiće do kraja godine.

 

SUSRET NAKON ČETIRI DECENIJE
POZIV ZA GENERACIJU

Gimnazijalci koji su, po tadašnjim školskim pravilima, završili osmi razred Gimnazije u školskoj 195758 godini ponovo će se sresti 6. septembra u 11 časova u Gimnaziji „Svetozar Marković”.
Organizator sastanka Jovanka Morača poziva da joj se jave učenici 8.d razreda, razredni starešina Magda Vujković kao i 8.f razreda, razredni Laslo Horvat na telefon 0112142874 ili 062376689.

 

 

IZNENADNO NEVREME OSTAVILO TEŠKE POSLEDICE NA NAŠU SUGRAĐANKU
Zbog suncobrana završila u bolnici

Subotičanka Anastasija Rogić (62) je u petak naveče sa prijateljicom pošla u šetnju kroz centar grada, gde je trebao da se održi koncert Zvonka Bogdana, a završila je na hitnom prijemu u Bolnici sa teškim povredama. Za sve je krivo nevreme koje se iznenada oko 19.30 časova obrušilo na grad i okolinu. Olujni vetar je nosio stvari i, kako kaže Anastasija, prava je sreća što nije bilo više povređenih.
– Krenuli smo kući, moja prijateljica je bila možda 3 koraka ispred mene kada smo se našli kod stubova Pozorišta, gde su bili stolovi sa suncobranima. Ona je videla da vetar nosi suncobran zajedno sa postoljem. Ja sam bila okrenuta leđima, i kada sam videla da suncobran ide na mene imala sam samo toliko vremena da malo pomerim glavu. Tako je šipka suncobrana udarila glavu, ali malo po strani. Ja sam verovatno nesvesno podigla ruku, tako da sam dobila udarac u ruku, zatim ispod grudi u rebra i u butnu kost. Pala sam i nekoliko sekundi bila u nesvesti. Ljudi su mi pomogli da se podignem, pozvali su hitnu pomoć, pa policiju, ali pošto ih nije bilo, prevezli su me taksijem do Bolnice – kaže naša sugrađanka još uvek u šoku od onoga šta joj se dogodilo.
Dežurni lekar u Bolnici je konstatovao snažan udarac u glavu, polomljene obe kosti podlaktice, udarac u rebra i butnu kost. Kako Anastasija kaže, sva je urugavna i sada leži kod kuće u krevetu. Najgore joj je što ima bolove u glavi. Pošto živi sama, pomažu joj prijateljica i braća. Dodatnu komplikaciju čini njena hronična bolest, reumatični artritis.
– Sada kada razmišljam, kažem sebi, hvala bogu što nije stradalo neko dete kao u Vrbasu, jer trg je bio pun roditelja sa decom – rekla je Anastasija Rogić, i dodaje da je dobila informaciju da može da zatraži obeštećenje za tešku telesnu povredu. E. B.

 

DA LI ĆE POMOĆI PETICIJA STANARIMA TRI ZGRADE NA RADIJALCU
PARKING UNIŠTIO PARK

Stanari zgrada u ulici Dušana Petrovića broj 7, 9 i 11 na Radijalcu ogorčeni su što se brižljivo negovani park između zgrada uništava zbog izgradnje šest parking mesta. Predsednica Skupštine stanara u Dušana Petrovića 11 Katalin Hoki kaže da su stanari ovih četvorospratnica trideset godina sadili i održavali park.
– Neposredno pored našeg zajedničkog dvorišta je veliki parking od sto mesta koji je uvek poluprazan, a pored nas je javna garaža na sprat sa još 150 mesta. Ne vidimo ni jedan razlog zbog kojeg bi se baš u krugu zgrade gradila parking mesta – kaže Katalin.
Prepričavajući kako je sve počelo, ona kaže da su 26. jula od radnika saznali da se gradi parking.
– Brže bolje smo pokupili 60 potpisa stanara i peticiju u kojoj smo tražili da se park sačuva dostavili smo Skupštini Grada, gradonačelniku, predsedniku parlamenta i inspekcijskoj službi. Radovi su bili zaustavljeni na par dana, inspekcija je izlazila na lice mesta ali smo ubrzo dobili odgovor da je investitor Vladimir Vuksanović pristupio gradnji uz odobrenje izdato od strane Službe za građevinarstvo, a na osnovu Urbanističkotehničkih uslova koje je opet izdao Zavod za urbanizam. Znači sve je bilo po zakonu i inspekcija nije pronašla osnov za obustavu radova.
Stanari se ne mire sa time da je slovo zakona uvek jače od života.
– Apelujemo na savest nadležnih ljudi i institucija da promene odluku i naprave ovaj parking sa druge strane Centralne garaže, ako je već propis takav da za novoizgrađene stanove investitor mora obezbediti parking mesta. Živimo u gusto naseljenom stambenom prostoru gde je i ovako malo zelenih površina. Onaj ko je projektovao sporni parking trebao je da ustane iz fotelje, izađe na teren i ispita situaciju, pre nego što investitor dobije dozvolu. Da je tako bilo verovatno do spora ne bi došlo – rekla je Katalin Hoki.
R. V.

 

U SUBOTICI ODRŽANA 12. LETNJA AKADEMIJA ZA PROSVETARE
Predavanja za učitelje najposećenija

Od 4. do 8. avgusta u Subotici je održana 12. Letnja akademija za prosvetne radnike koji predaju na mađarskom jeziku. Ovogodišnja akdemija je okupila 234 prosvetna radnika iz cele Vojvodine, vaspitača u predškolskim ustanovama, učitelja i nastavnika osnovnih i srednjih škola, a predavači su bili iz Srbije i Mađarske. Organizator je bilo Udruženje prosvetnih radnika Mađara severne Bačke, a domaćin je bila Politehnička škola.
– Najposećenija je bila sekcija učitelja gde su teme bile kooperativno učenje, rad sa talentovanim učenicima, kao i korektivna gimnastika jer je evidentno da učenici tog uzrasta već imaju loše držanje tela – rekla je Ibolja de Negri, profesor Politehničke škole, predsednik ovog Udruženja.
Prosvetni radnici su za vreme boravka imali i ponudu programa obilaska grada i zajedničkih druženja. Akademiju je finansirala Ministarstvo prosvete Mađarske i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu.
E. B.

 

ZBOG OBNOVE MOSTA U NOVOM SADU
PROMENJEN REŽIM VOZOVA

Železnice Srbije saopštavaju da će na magistralnoj pruzi Subotica–Beograd doći do promena u organizaciji železničkog saobraćaja od srede, 13. avgusta do 20. novembra, zbog radova na obnovi montažnodemontažnog mosta preko Dunava u Novom Sadu.
U saopštenju se navodi da će deonica pruge PetrovaradinNovi Sad biti zatvorena za saobraćaj od 11.40 do16.40 sati u periodu do 27. septembra, a od 28. septembra do 20. novembra u terminu od 10.30 do 16.40.
Putnički voz koji iz Beograda polazi za Suboticu u 11 časova i u 12.45 saobraćaće samo do Petrovaradina.
Međunarodni železnički saobraćaj na magistrali Beograd– Novi Sad–Subotica, kao i saobraćaj ostalih vozova na toj relaciji odvijaće se po utvrđenom redu vožnje.
Drumski saobraćaj preko ovog mosta do 20. novembra potpuno je obustavljen.
R. V.

 

TEŠKA SAOBRAĆAJNA NESREĆA KOD HORGOŠA
POGINULE DVE DEVOJČICE

Poginulo je dvoje dece u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu SuboticaHorgoš u prošlu subotu, 9. avgusta, oko 9.30 časova.
Poginula je Žana S. (2) i Elen S. (5), dok je sedmoro povređenih putnika kolima hitne pomoći prebačeno u subotičku bolnicu.
U nesreći su učestvovala tri automobila nemačkih registarskih oznaka u kojima su se nalazili turski državljani.
Prema izjavi portparola Opšte bolnice Dragane Penčić, najteže je povređena majka poginulih devojčica Neriman S. (35) koja je dovezana u kritičnom stanju, a nakon ukazane pomoći prebačena je na dalje lečenje u Novi Sad, dok je ostalih šest pacijenata imalo povrede u vidu preloma i već ove sedmice su otpušteni iz bolnice.
Istragu o uzrocima ove nesreće, u kojoj je samo dvoje od 11 putnika ostalo nepovređeno, vodi istražni sudija iz Kanjiže.
R. V.

Dve krađe iste noći

Patrola subotičke policije je 7. avgusta u obilasku terena zatekla Milana P. i Belu D. iz Subotice, kod kojih je pronađen akumulator, za koji je utvrđeno da je ukraden iz vozila „zastava 101”. Akumulator je vraćen vlasniku D. M.
Nedugo nakon toga, iste noći, Milana i Belu, koji su pušteni iz Policije, patrola je zatekla u Zagrebačkoj ulici gde je na parkingu zgrade uočeno provaljeno putničko vozilo marke „jugo” iz kojeg je otuđen akumulator, pronađen u neposrednoj blizini.
I on je vraćen vlasniku, a protiv počinilaca će biti podneta krivična prijava.

U pritvoru zbog porodičnog nasilja

Pripadnici Policijske uprave Subotica odredili su zadržavanje za Branislava L. (35), iz Subotice, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilja u porodici. Branislav je 5. agvusta ušao u stan u kome živi njegova bivša supruga i njihovo dvoje dece, nakon čega je zadao više udaraca J. L. i njihovoj maloletnoj ćerki, nanevši im lake telesne povrede.
Osumnjičeni je saslušan i uz krivičnu prijavu biće u zakonskom roku sproveden istražnom sudiji Opštinskog suda u Subotici.

Falsifikovali novac

Subotička policija je podnela krivičnu prijavu protiv Zorana G. (24) i maloletnog D. S. iz Beograda zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo falsifikovanja novca. Zoran je falsifikovao novčanice u iznosu od 600 evra, koje je prethodno zajedno sa maloletnim D. S. pribavio, stavio u opticaj, kupivši polovno motorno vozilo od oštećenog Ž. V. iz Subotice.

Policija sprečila krađu

Na dojavu građana da je na parking prostoru u Ulici Stevana Filipovića u Subotici u toku provala vozila, patrola policije je zatekla maloletnog L. K. u izvršenju krivičnog dela. On je na putničkom vozilu marke „reno” razbio staklo i ušao u vozilo u nameri da uzme akumulator, ali je u tome sprečen intervencijom policije.

Kupovala nenaplativom menicom

Zbog sumnje da je izvršila krivčno delo prevare, subotička policija je podnela krivičnu prijavu protiv Marice A. (42), iz Banatskog Aranđelova. Marica je kao vlasnik STR „Mars” iz Banatskog Aranđelova dovela u zabludu preduzeće DOO „Veletabak” iz Subotice.
Ona je kupujući robu iz asortimana navedenog preduzeća, kao garanciju plaćanja deponovala menicu iako je znala da je račun STR „Mars” u blokadi, prilikom čega je subotičkog vlasnika oštetila za iznos od 21.460 dinara.

 

 

U NEDELJU 10. AVGUSTA ODRŽANA CENTRALNA SVEČANOST „DUŽIJANCE”
PLODOVI ŽETVE SU ZAJEDNIČKI TRUD
• Šuštanje lionske svile, svetlucanje brokata, zveket dukata oko vrata devojaka i mamuza na čizmama momaka, pucanje kamdžije, topot konjskih kopita na gradskom trgu, sve je to u trenutku vratilo vreme unazad, a tamburice, gajde i doboši dopunili su sliku narodnih svetkovina na kojima se igrom, pesmom i veseljem proslavljao svaki praznik

Predajom „kruva od novog brašna” koji su gradonačelniku Subotice Saši Vučiniću uručili ovogodišnji bandaš i bandašica Antun Kuntić i Jelena Gabrić u nedelju je na Trgu slobode završen najsvečaniji deo ovogodišnje „Dužijance” – svečana povorka.
Nakon mise u crkvi Svete Tereze Avilske, svečanu povorku formiranu od učesnika u mnogobrojnim programima kojima se slavi završetak žetve, i koji teku od Svetog Marka u aprilu, pa do Male Gospojine u avgustu, dočekalo je nekoliko hiljada Subotičana.
Po tradiciji, na čelu povorke je bio konjanik sa barjakom „Dužijance” Marko Tikvicki koji je barjak predao domaćinu salaša Davoru Šimiću i članovima njegove porodice. Za njim je u dugačkoj koloni bilo mnoštvo mladih u narodnim nošnjama, zatim konjanici, karuce i fijakeri koji su vozili porodice vrednih žetelaca, učesnika na takmičenjima održavanim u selima subotičke regije gde su birani najvredniji risar i risaruša. Članovi mnogobrojnih kulturnoumetničkih društva iz naše zemlje, ali i iz Bugarske, Rumunije, Poljske, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, koji su se prethodnih dana svojim igrama i pesmom predstavljali Subotičanima, i ovog dana su kratkim spletom igra oduševili publiku i zvanice. Šuštanje lionske svile, svetlucanje brokata, zveket dukata oko vrata devojaka i mamuza na čizmama momaka, pucanje kamdžije, topot konjskih kopita na gradskom trgu, sve je to u trenutku vratilo vreme unazad, a tamburice, gajde i doboši dopunili su sliku narodnih svetkovina na kojima se igrom, pesmom i veseljem proslavljao svaki praznik.
Veliku krunu ispletenu od zrelog klasja na trg su na karucama dovezli najbolji risar i risaruša Stipan Kujundžić i Ružica Juhas. Predaju hleba od novog brašna pratio je let stotine golubova koje su na Trg slobode donela udruženja golubara.
– Ovo je praznik žetve koji ukazuje na naš trud i znoj koji prolivamo radeći i on govori o onim vrednostima koje krase ljude ovog kraja kao što su marljivost, vrednoća, poštenje i vera da će takav pristup radu doneti svoje plodove. Ova manifestacija jeste duhovna trpeza svih Subotičana, trpeza sa koje uzimamo ono što će nas krasiti i naredne godine, ono čime ćemo se ponositi i sačekati i sledeće plodove. Vredni ljudi nemaju kada da se dele, oni su mislima i delima usmereni ka svom radu, ka tome da njihov rad donese plod, a takvi ljudi znaju da moraju imati i pomoć svojih bližnjih, svojih komšija i prijatelja – rekao je, primajući hleb i okrećući ga na sve četiri strane Subotice, gradonačelnuik Saša Vučinić.
Završne svečanosti „Dužijance” ove godine trajale su puna četiri dana.
Tri dana uoči svečane povorke, u četvratak, petak i subotu, na Trgu slobode priređivani su kulturnoumetnički programi, dok je pre nedelju dana po prvi put organizovana i „Dužijanca malenih” na kojoj su učesnici bili samo deca. U četvrtak uveče održano je Tamburaško veče na kojem su se predstavili bandaš i bandašica, u petak je planirani gala koncert Zvonka Bogdana omela oluja koja je naišla upravo u vreme početka koncerta, a u subotu je održan veliki koncert petnaestak folklornih društava koji je pratio oko 2.000 Subotičana, kao i Skupština risara na kojoj su prikazani nekadašnji običaji vezani za žetelački posao. Isto veče na Stadionu malih sportova priređen je i koncert četiri muzička velikana iz zemalja bivše Jugoslavije Alena Islamovića, Vlade Kalembera, Rajka Dujmića i Jurice Pađena pod nazivom „4 asa”.
Program „Dužijance 2008” produžava se na još nekoliko nedelja, a završiće se umetničkom kolonijom i velikim proštenjem kod crkve na Bunariću, 31. avgusta.
R. V.

Nagrade aražerima

Tokom Tamburaške večeri u četvrtak dodeljene su nagrade najboljim aranžerima izloga na temu „Dužijance”. Prvo mesto osvojila je Sonja Skenderović iz Subotice koja je aranžirala „Risaraski ručak” u butiku „Veruška”. Druga nagrada dodeljena je Ivanu Stipiću iz Đurđina čija se „Priprema za ris” nalazi u butiku „Vudu”, a treće mesto dele Dejan Kovač iz Subotice i Marija Vojnić iz Tavankuta. Kovač je aranžirao izlog u „Simpu” na temu „Majstor sprema papuče za Dužijancu”, dok je Marija Vojnić uredila izlog „Borelija”.

 

PREDSTAVILI SE ČUVARI TRADICIJE
Na sred trga – stari zanati

U toku Dužijance na centralnom gradskom trgu posetioci su mogli da razgledaju i kupuju ukrasne i druge predmete, plodove rada starih zanata, od kojih su mnogi pred vratima zaborava.
Staniša Milosavljević je vlasnik samostalne zanatske radnje koja se bavi izradom predmeta od pruća kultivisane vrbe.
– Sve stvari se ručno pletu od kuvanog pruća, što je težak posao i za njega je potrebno mnogo ljubavi. Nisam u ovom poslu zbog zarade, ali ona može biti dobra ako se ozbiljno bavite njime. Na žalost, mladi nisu zainteresovani za izradu predmeta od pruća.
Njihova radnja je jedina takva u Subotici, ali po rečima vlasnika potražnja na tržištu postoji.
– Osim sada na Dužijanci, gde su ljudi uglavnom kupovali košarice i korpice za hleb i voće, u sezoni imamo veliko interesovanje za vrtne garniture, a tokom cele godine sarađujemo sa cvećarama.
Još jedan od (umalo) zaboravljenih starih zanata je izrada šešira. Nakon zlatnog doba šešira, koje je bilo u 18. i 19. veku, početkom 20. veka lepa frizura je postala moderna.
– Prvo su se umanjeni šeširi koristili kao ukras u kosi, a ubrzo potom i nestali iz svakodnevne upotrebe – kaže Andraš Redler koji je sa svojom suprugom otvorio krajem prošle godine radionicu za izradu šešira i kapa. Ona je jedina u Vojvodini, a vlasnik se nada da će to postati porodični posao.
– Naše glavne mušterije su kulturnoumetnička društva iz zemlje i regiona – Rumunije, Mađarske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Osim njih, dolaze i penzioneri i donose svoje šešire na čišćenje i popravku.
Svaki šešir koji oni sašiju je unikatan, jer je ručne izrade. Proizvode se od zečije dlake, platna, čipke i teksasa i namenjeni su svim uzrastima.
– Treba navikavati decu da nose šešire i kape, jer je štetnost UV zraka svakog dana sve veća i kada oni odrastu, zaštita glave od sunca će biti preka potreba svakog od njih. Šeširi će se vratiti, ali ne zbog mode, nego zbog potrebe.
Svoj umetnički duh su naši stari iskazivali kroz pravljenje ukrasnih predmeta od materijala koji su bili u njihovoj neposrednoj blizini. Tako je u našoj plodnoj ravnici nastalo slamarstvo i izrada ukrasnih predmeta od lista kukuruza.
Marija Vladisavljev već deset godina pravi ikebane od kukuruzovine, a tek godinu dana se bavi umetničkim slamarstvom.
– Ovo radim iz hobija. Kada dođem kući s posla volim da se opustim tako što uzmem slamu ili kukuruzovinu u ruke i dam mašti na volju.
Njena prijateljica Mirjana Zelić se bavi heklanjem već 20 godina. Predmeti koje je ona izložila su bili jedini takve vrste na Dužijanci ove godine.
– Bunjevke u narodnoj nošnji sam odlučila da isheklam zbog toga što su mi se svidele takve lutkice od kukuruzovine. Bilo je teško izraditi ih. Heklanje je trajalo oko 6 sati, pa je usledio proces sušenja koji traje od 12 do 14 sati i na kraju oblikovanje lutkica i lepljenje detalja, što je i najteži deo posla. Ali kada sam ih završila, znala sam da je uložen trud vredeo.
Osim što hekla, Mirjana Zelić i veze.
– Vezem već 10 godina i to isključivo gospodski vez – na beloj podlozi zlatne ili srebrne niti.
Među izloženim rukotvorinama, našla se i folklorna figura Bunjevačkog kola od lista kukuruza, koja je tri puta nagrađena prvom nagradom, a njena autorka je Ilonka Milunović.
– Pravim lutke od kukuruzovine 3 godine, a za ovu figuru mi je bilo potrebno nedelju dana rada. Nastala je pre dve godine.
Ana Petrov je izložila svoje radove koje pravi od slame i lista kurkuruza,.
– Ne postoji ukrasni predmet koji se ne može napraviti od ovih materijala. Pravim svećnjake, buketiće, slike, Božićne i Uskršnje ukrase. Sav materijal koji imam potpuno iskoristim i ništa se ne baca. Z. V. K.

 

 

REAGOVANJA POVODOM „SLUČAJA POZIVNICE” ZA SVETKOVINE POVODOM ŽETVENIH SVEČANOSTI „DUŽIJANCA” BUNJEVCI UVREĐENI SADRŽAJEM ZVANIČNE POZIVNICE ZA PROSLAVU „DUŽIJANCE”
GRADONAČELNIK SAŠA VUČINIĆ:
„NE NEGIRAM NIČIJE PRAVO NA SAMOOPREDELJENJE”

Bunjevački nacionalni savet zamerio je gradonačelniku Subotice Saši Vučiniću što je u zvaničnoj pozivnici za Dužijancu ovu proslavu označio kao običaj „bunjevačkih Hrvata”.
– Ovakvom definicijom gradonačelnik Subotice se otvoreno svrstava na stranu onih koji negiraju pravo Bunjevaca na sopstvenu samobitnost i otvoreno podstiče na asimilaciju Bunjevaca u Hrvate – navodi se u saopštenju Bunjevačkog nacionalnog saveta koje je potpisao njegov predsednik Nikola Babić.
On ističe da u Subotici, po zvaničnom popisu i statistici pored drugih naroda, živi 11% Bunjevaca, kao i 11% Hrvata, a ne bunjevačkih Hrvata.
– Bunjevci na ovim prostorima postoje kao narod vekovima i imaju priznat status nacionalne manjine u Srbiji u skladu sa zakonom i međunarodnim normama. Mi imamo formiran Nacionalni savet i svoje institucije kao i druge nacionalne manjine, pa i hrvatska nacionalna manjina, a „Dan Dužijance”, 15. avgust, je zakonom utvrđen nacionalni praznik Bunjevaca, što je i objavljeno u „Službenom glasniku” prema rešenju Saveta RS za nacionalne manjine – kaže Babić.
On dodaje da je način na koji se Dužijanca kao gradski praznik organizuje i podvodi pod običaj bunjevačkih Hrvata put otvorene asimilacije Bunjevaca u Hrvate, a koju pojedine strukture iz redova hrvatske nacionalnosti promovišu već duže vreme.
Prozvani gradonačelnik Saša Vučinić, u izjavi za naše novine kaže da njegova namera nije bila da bilo koga uvredi.
– Posebno sam razočaran ovim napadom Bunjevačkog nacionalnog saveta jer sam do sada bio jedan od retkih gradskih funkcionera koji je bio prisutan na svim proslavama na kojima su bili obeležavani značajni datumi za ovu nacionalnu manjinu i negovali smo dobre odnose. Žao mi je ako se neko našao uvređen zbog ove formulacije koja je uobičajena i koja čak aplicira u korist Bunjevaca, jer nisam nikada upotrebljavao naziv hrvatski Bunjevci, iako je i taj naziv u opticaju i pojedini Bunjevci ga koriste. Pozivam sve građane bez obzira na nacionalnu pripadnost da se uključe u održavanje ove svetkovine, jer je ovo proslava svih Subotičana – rekao je Vučinić.
R. V.

 

Karlo Blesić: MOJ PREDLOG DUŽIJANCI 2008. GODINE
Ako laže koza, ne laže rog
• Si tibi vera videtur, Dede manus, et si falsa est, accignere kontra

Neću pisat ko i kako je organizovo našu Dužijancu 2008. godine.
Neću pisat ko je i kake pozive poslo već onima koji triba da prisustvuju planiranim priredbama.
Palo mi na pamet da napišem ono do čega sam ja došo iz dosta pročitani knjiga, a šta se odnosi na nas Bunjevce. Oma ću kazat da su strane navedene iz oni knjiga koje sam pročito. Možda ti redovi u drugim knjigama drugi izdavača nose druge brojove.

Pa kaže:
SIMO MATAVULJ – „BAKONJA FRA BRNE”
(pisan 1888. godine)
Strana 4.
„Evo tijeg bilježaka u bunjevačkom govoru sasvijem kao što u pomenutoj knjizi...“

Strana 80.
„Kako nisi grđi? Rkaći bar otvoreno govore: Udri po Bunjevcu! Ne žali bunjevačko! Tako barem govore pa si načisto sa njima.“

Strana 160.
„...Odkad su počeli latinci potiskivati glagoljaše, sad se i narod počeo trovati, te rkać misli da nije grehota poharati bunjevačku crkvu, a Bunjevac tako isti za rkaćku...“
U „DNEVNIKU O ČARNOJEVIĆU” NA STRANI 130 MILOŠ CRNJANSKI JE NAPISO:
„U tuđini sam, postelju sam pokrio bačvanskim ćilimima. Sigurno ih je kakva Bunjevka tkala – prosto joj bilo...“

MIROSLAV KRLEŽA U ZBIRKI „HRVATSKI BOG MARS“ – U PRIPOVITKI „BARAKA PET BE“ NA STRANI 45 JE NAPISO:
„To kada te boli, moj dragi – tumači jedan nastrijeljeni Bunjevac Madžaru – znadeš kad si ranjen onda boli...“

DUŠAN PAVLICA U KNJIGI „ESEJROMAN 2500 REČENICA“, NA STRANI 205 JE NAPISO:
„Onda se odnekud pojavilo desetak Bunjevaka sa kablicama mleka, da melkom poje iznemogle civile, a perjaši nisu dozvolili, nisu dali ni ono što su drugi želeli dati.“

Ne znam šta su i na čega ovi pisci mislili kad su pisali o Bunjevcima i kad njim nisu nuz ime ništa drugo prišili.
U novinama DANAS od 16–17. marta 2002. godine:
U očekivanju hrvacke zajednice od novog zakona o manjinama divani gospodin Dujo Runje, podpridsidnik HADa, pa kažu da su Bunjevci projekat bivšeg režima. „Cijela Posavina je šokačka, a u savremenoj hrvatskoj naciji preko milijun je etničkih Bunjevaca.“

I na kraju u novinama VOJVODINA od 3.6.2002. godine:
Pod naslovom „SKLAD I NESKLAD ČINJENICA” kaže se u vezi upisa dice u škule da su doduše, nezvanični rezultati popisa – da se u subotičkoj opštini svega 6 odsto svita izjasnilo ko rvati, a ko Bunjevci čak 18 odsto...

Ne bi ništa komentariso. Ovom se ne smi ništa dodati, bar tako mislim, zato što je sve ovo digod napisano.
Podnaslov ovog pisanja glasi: Ako se tebi čini da je istina, pruži ruku, a ako je laž, pripravi argumenta protivna.
Napisano je u jednoj knjigi ko kraj predgovora u Parizu 4. maja 1758. godine.

 

ORGANIZACIJSKI ODBOR „DUŽIJANCE 2008.“
BEZ PRIMISLI O ASIMILACIJI
• Potpisivanje pozivnice za „Dužijancu” nije svrstavanje na stranu asimilatora Bunjevaca

Iznenađeni smo priopćenjem koje je u ime Bunjevačkog nacionalnog vijeća potpisao g. Nikola Babić u kojemu optužuju gradonačelnika Sašu Vučinića da se stavljajući svoj potpis na pozivnicu na proslavu ovogodišnje Dužijance „svrstao na stranu onih koji negiraju pravo Bunjevcima na vlastitu samobitnost i otvoreno podstiče asimilaciju Bunjevaca u Hrvate”.
Sporna je i tvrdnja iz priopćenja Bunjevačkog nacionalnog saveta:
„Način na koji se Dužijanca kao gradski praznik organizuje i podvodi pod okvir tzv. „bunjevčakih Hrvata” je na putu otvorene asimilacije Bunjevaca u Hrvate, koju pojedine strukture iz redova hrvatske nacionalnosti promovišu već duže vreme…”.
U ime Organizacijskoga odbora „Dužijance 2008.” želim istaknuti da su organizatori Dužijancu uvijek nazivali običajem bunjevačkih Hrvata ili običajem Hrvata Bunjevaca ili običajem Bunjevaca Hrvata. Svakako davno prije nego što je Bunjevcima priznat status manjine u R. Srbiji! Za nas je izraz „bunjevački Hrvat” jednostavno „terminus technicus” koji se koristi otkad se slavi Dužijanca na ovim prostorima. Naše stajalište da su Bunjevci pripadnici hrvatskog naroda je poznato i jasno, i zato možemo za sebe reći da smo po narodnosti Hrvati a po rodu Bunjevci. Time nismo osporili mogućnost, niti to možemo, jer o tomu odlučuje država, da neko sebe smatra Bunjevcem koji nije pripadnik hrvatskog naroda i stoga mislimo da i nama nema nitko pravo osporavati da sebe nazivamo bunjevačkim Hrvatima. Zato smatramo krajnje neumjesnim u jeku slavlja Dužijance, koja je ove godine upravo u ovakvom obliku ušla po prvi put i u turističku ponudu R. Srbije, izići s takvim priopćenjem i s tako bezočnim napadom na novoga gradonačelnika.
Također, smatramo da je u ponudi proslave ovogodišnje Dužijance ponuđeno puno toga što može biti na ponos našemu gradu i na radost svih građana Subotice. Usput želimo podsjetiti da su predstavnicima Bunjevaca, koji sebe ne smatraju Hrvatima stari i novi gradonačelnik i predsjednik Organizacijskoga odbora ponudili sudjelovanje u Organizacijskom odboru, međutim, nažalost to nije urodilo plodom.
U ime Organizacijskog odbora
Davor Dulić, predsjednik

 

ČESTITKA BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVETA
Bunjevcima za praznik

Bunjevački nacionalni savet upućuje čestitku svim pripadnicima bunjevačkog naroda za bunjevački nacionalni praznik „Dan Dužijance“ 15. avgust.
Ujedno upućujemo apel nadležnim gradskim institucijama da ubuduće proslavu Dužijance u Subotici vrate onima kojima izvorno pripada, a to su Bunjevci koji žive na ovim prostorima, čiji je ona deo nacionalnog identiteta. Nažalost način na koji se Dužijanca danas organizuje kao navodno gradska manifestacija, ukazuje da se otvoreno zloupotrebljava u svrhu negiranja postojanja Bunjevaca kao autohtonog naroda.
Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine.
Pridsidnik
Nikola Babić

 

SAOPŠTENJE BUNJEVAČKE STRANKE VOJVODINE
„DUŽIJANCU” DATI LJUDIMA OD STRUKE

Povodom događaja oko proslave Dužijance, Bunjevačka stranka Vojvodine zastupa sledeće stavove:
a) Izvorno je Dužijanca žetvena svečanost bačkih Bunjevaca.
b) Bunjevačka stranka Vojvodine ne ulazi u lična osećanja pojedinaca, odnosno, nema pretenzija da nekog proglašava Srbinom, Hrvatom ili bilo kom drugom nacionalnošću.
c) Uzimajući u obzir svu složenost situacije, koja je nastala u prošlosti, i koju nije generisala sadašnja vlast, Bunjevačka stranka Vojvodine smatra da bi bilo politički opravdano i građanski celishodno da u buduće stvorimo uslove za ravnopravnu suorganizaciju Dužijance na nivou grada, da u organizacionom odboru budu ljudi od struke, te da se u meri u kojoj je to moguće izbegne politika.
d) Smatramo, da bi na bazi takvog prilaza krenuli putem koji odgovara svim građanima Subotice, i koji bi potvrdio istinsku toleranciju Subotice kao otvorenog grada koji teži prihvatanju što širih demokratskih vrednosti.
Predsednik Bunjevačke stranke Vojvodine mr Branko Francišković