KIŠE
I ZAHLAĐENJE DOBRO DOŠLI PROLETNJIM USEVIMA
Biće i roda
–
Kiša koja je pala ni u kom slučaju ne šteti
prolećnim kulturama, čak bi dobro došle i
nešto obilnije padavine. Ali, ono što je najbitnije
je zahlađenje, kojeg je bilo u dva navrata,
i to je ono što je izuzetno važno za biljke,
posebno za formiranje zrna kukuruza – kaže
za „Subotičke” o ovonedeljnim kišama i talasu
zahlađenja v. d. direktora i stručni saradnik
za ratarstvo u „Agrozavodu” Damir Varga.
On ističe da se, uz ovakve vremenske uslove,
možemo nadati dobrim prinosima i kukuruza
i suncokreta i soje. Ali, kako je i dva dobra
retko spojiti tako i „blagonaklono vreme”
sa sobom nosi i manje dobru stranu. U ovom
slučaju to je, kako kaže Damir Varga, pojava
pamukove sovice, štetočine koja je velikih
problema poljoprivrednicima zadala i pre pet
godina.
– S obzirom da je reč o suptropskoj vrsti
štetočina ona se pojavljuje u topla proleća,
kakvo je bilo i ove godine, i sigurno je da
će biti većih oštećenja na klipovima kukuruza
u koje se uvlače gusenice, a doći će i do
uvlačenja u glave suncokreta i razaranja njenog
sunđerastog tkiva što će sve dovesti do gubitaka
u prinosu – kaže Damir Varga.
Ipak, kako navodi, „kompenzacija” se može
očekivati dobrim rodom svih proletnjih uslova,
posebno – kako kaže – ukoliko do kraja jula
ili početkom avgusta bude još padavina i zahlađenja.
Z. R.
UVEK
SE DOBIJU POSEBNE FOTOGRAFIJE KADA NEKO
ULOŽI VLASTITU DOBRU VOLJU I MAŠTOVITOST
Fotografija
je nastala na bikovačkom aerodromu na koji
se u noći između subote i nedelje (19. i 20.
jula) uputila grupa prijatelja zato što jedan
od njih ima dobar teleskop pa su hteli da
bace pogled na nebo. Tek da ga vide, i izaberu
možda neku zvezdu za sebe... Većina ih je
članova Aero-kluba pa se zato često vraćaju
baš na ovu adresu.
Sa njima je bio i Zvonimir Sudarević, već
dokazani foto-reporter i snimatelj koji je
ovaj put smislio da svojim mobilnim telefonima
članovi grupe ispišu po jedno slovo imena
našeg grada. Fotografije su uspele, a mi smo
zahvalni koleginici Ljiljani Elek sa Radio
Subotice što nam je poslala zaista ekskluzivne
snimke.
Ime grada Subotice pisano je zato što vole
naš grad, ali i zato što ih je bilo taman
toliko koliko je slova u imenu naše varoši.
RAZLIČITI
KOMENTARI O RODU PŠENICE: PITANJE JE DA LI
ĆEMO IMATI DOVOLJNO ŽITA DO SLEDEĆE ŽETVE
„Friziranje” zarad profita?
„Fidelinka”
je od svojih kooperanata preuzela 52.000 tona
pšenice, od čega je kupljeno 40.000 – saznajemo
od rukovodioca sirovinskog sektora u ovoj
žitomlinskoj organizaciji Lasla Uborija.
Od toga je, kako navodi, oko 70% kooperanata
pšenicu odmah prodalo po ceni od 15,5 dinara
(uključujući i PDV), njih 12% odlučilo se
da je ostavi na lager, 10% odlučilo se za
varijantu isplate na tri rate po ceni od 16
dinara za kilogram, dok je 6% poljoprivrednika
izabralo ušurnu meljavu.
Međutim, kako navodi, ima kooperanata koji
još nisu došli na obračun tako da u „Fidelinki”
još ne znaju šta će biti sa tom pšenicom.
– Ovim putem pozivamo kooperante da dođu na
obračun kako bismo znali hoće li se ta pšenica
plaćati, ostaje li na lageru ili će ići na
ušurnu meljavu – kaže Laslo Ubori.
Što se kvaliteta žita tiče, sagovornik kaže
da je on u početku bio izuzetno dobar, ali
da je približavanjem kraja žetve bio sve slabiji.
Drugim rečima, ove smo godine zabeležili kvalitet
pšenice na nivou višegodišnjeg što znači da
se hektolitarska masa kreće između 77 i 80,
vlaga od 12 do 13,5, a primese od 4,5 do 6%.
Koristeći ranije podatke, koje smo dobili
od v. d. direktora i stručnog saradnika za
ratarstvo u „Agrozavodu” Damira Varge, ispada
da je na oko 19.600 hektara pod pšenicom u
subotičkom ataru, uz prosečan prinos od 5,3
do 5,4 tone po hektaru, krajem prošlog i početkom
ovog meseca požnjeveno oko 105.000 tona hlebnog
žita. Na osnovu reči Lasla Uborija prosta
matematika kaže da je „Fidelinka”, kao jedno
od najvećih žitomlinskih preduzeća u zemlji,
iz svog atara uspela otkupiti tek nešto ispod
40% ukupnog roda. Ukoliko su tačni, ovi podaci
pod znak pitanja stavljaju i njegove ranije
izjave da ćemo (u Subotici) imati dovoljno
žita do sledeće žetve.
Međutim, član Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika
„Subotica” Miroslav Ivković kaže za „Subotičke”
da ne veruje ni podacima koje smo dobili iz
„Fidelinke” ni državi koja, zapravo, ne zna
ni koliko su ni šta su poljoprivrednici jesenas
zasejali.
– Mislim da je dobro što ni prerađivači ni
država nemaju tačne podatke o tome koliko
je pšenice zasejano, a koliko požnjeveno.
Možda se čini da bi bilo dobro da se to zna,
ali, s obzirom kakav odnos prema poljoprivrednicima
imaju prerađivači i država, najbolje da oni
to ne znaju. Oni, kada ih imaju, zloupotrebljavaju
podatke računajući najmanji prinos i nakon
što procene koliko će biti dovoljno, određuju
za sebe najpovoljniju cenu – kaže Miroslav
Ivković.
On tvrdi kako je uveren da „Fidelinka” iz
subotičkog atara nije mogla otkupiti ni spomenutih
40.000 tona pšenice, jer, kako kaže, „ljudi
nisu slepi” i videli su gde su prilikom otkupa
bile gužve, a pred „Fidelinkom”, uveren je
sagovornik, gužvi nije bilo.
– Nekoliko otkupljivača, koji su se pojavili
i prošle i ove godine otkupili su jako velike
količine u odnosu na „Fidelinku” i tu su pšenicu
lagerovali čak i kod nje i u silosima u Bačkoj
Topoli, Oromu, Senti... Osim toga, na početku
same žetve bilo je i puno slučajeva tovarenja
pšenice u kamione koja je sigurno otišla van
našeg atara, pa i države, najvećim delom u
Bosnu i Hercegovinu – tvrdi sagovornik, dodajući
kako lažno prikazivanje podataka služi za
priču o tome da pšenice ima dovoljno s krajnjim
ciljem da se obori njena cena.
Prihvatajući i sam procenjivanje o tome koliko
je pšenice otkupljeno, a koliko je ostavljeno
na lagerovanje Miroslav Ivković kaže da se
bar 60% poljoprivrednika odlučilo da svoje
žito ostavi u silose ili na tavan kako bi
sačekali bolju cenu od bar 20 dinara po kilogramu.
Z. R.
