SLEDEĆE
SUBOTE NA VERUŠIĆU „TAKMIČENJE RISARA”
„Dužijanca” bogatija
–
Cilj nam je da na ovu manifestaciju dođe što veći broj ljudi
i stoga ćemo, za raliku od prethodnih godina, proširiti i ugostiteljsku
i kulturno-zabavnu ponudu. Drugim riječima, osim već uobičajenog
dijela manifestacije, gostima ćemo ponuditi bogatiji sadržaj
poglavito u dijelu koji se odnosi na zabavu i stoga će na „Risarskom
kolu” nastupiti glasoviti slavonski pjevač Šima Jovanovac sa
svojim, ali i sa subotičkim tamburašima koji će svirati do kasnih
večernjih sati – rekao je prošlog četvrtka, 26. juna, predsednik
Organizacionog odbora „Dužijance” Davor Dulić, najavljujući
ovogodišnje „Takmičenje risara”, koje će na imanju Josipa i
Gize Kujundžić na Verušiću biti održano sledeće subote, 12.
jula.
S tim u vezi, on je rekao da će na ovogodišnjem „Takmičenju
risara” nastupiti 26 takmičarskih parova iz Subotice i okolnih
naselja, ali i iz drugih delova Vojvodine, Mađarske i Hrvatske,
kao i petnaestak parova dece – „budućih risara”.
– Ris je jedan od najteži, al i najradosniji poslova pošto je
čovik posli njegovog završetka sebi i svojoj familiji ociguro
kruv. Ris se uvik slavio ričima bandaša: „Faljen Isus, ris je
gotov”, na čega bi domaćin odgovaro: „Fala Bogu, imaćemo kruva
i mi i drugi” – rekao je istom prilikom jedan od najboljih poznavalaca
ovog posla Alojzije Stantić. Z. R.
INCIDENT NAKON IZDAVANJA ZEMLJE
„Agrokombinat” ore tuđe
Tri
traktorista poorala su prošle subote, 28. juna, oko 50 od ukupno
102 hektara državne zemlje, koje je u utorak na licitaciji zakupio
poljoprivrednik iz Starog Žednika Stipan Šarčević.
– Dva-tri dana unatrag primetio sam da ljudi koji rade za „Agrokombinat”
oru okolne njive punim tempom, al to nisam svatio tako ozbiljno.
Međutim, u subotu oko podne ušli su i na parcelu koju sam upravo
uzo u zakup i, brez obzira što sam njim kazo da je to njiva
na koju ja polažem pravo da je obrađujem, oni su nastavili s
oranjem – kaže za „Subotičke” Stipan Šarčević.
U međuvremenu, kako navodi, obavestio je i ostale poljoprivrednike
i policiju koji su vrlo brzo stigli i tek kada su videli pedesetak-šezdesetak
poljoprivrednika iz Starog Žednika ali i okolnih mesta, te policiju
iz Bajmoka, traktoristi su prekinuli s oranjem i pozvali poslovođu
na „Agrokombinatu” Ferenca Mađarića, koji je Stipanu Šarčeviću
prvo rekao da to nije parcela koju je on izlicitirao da bi s
nakon toga sa sadašnjim zakupcem dogovorio da se radovi prekidaju
dok se ovaj „nesporazum” ne reši.
– To su bila tri „džon dira” iz Turije, koje „Agrokombinat”
unajmljiva da njim radi zemlju. Od traktorista su uzeti podaci
i sad ostaje da se vidi šta će dalje bit. U svakom slučaju,
stav svi nas koji smo učestvovali na licitaciji i koji smo platili
depozit za uzimanje u zakup državne zemlje je da kombinati više
ne mogu radit nijednu parcelu na koju po zakonu nemaju pravo
sve dok i poslidnji poljoprivrednik ne uđe u izlicitiranu parcelu.
Mi smo njim kazli da ćemo ovrć njevo žito ako oni budu orali
parcele koje smo mi uzeli u zakup. Ako oni mogu protiv zakona,
možemo i mi – kaže Stipan Šarčević.
Z. R.
U
CENTRU GRADA „VODOVOD” MORAO DA INTERVENIŠE
URUŠILA SE KANALIZACIJA
U
samom centru grada, na prostoru između Pozorišta i bivšeg „Dragstora”
u utorak, 1. jula, prepodne se provalila rupa prečnika pet metara,
a interventna ekipa Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija”
preduzela je raskopavanje da bi utvrdila zbog čega je došlo
do defekta.
– Prijavu da ovaj deo sleže i „kocke” upadaju dobili smo dva
dana ranije i pretpostavljamo da je u pitanju pucanje instalacija,
ili vodovodne cevi ili „Toplane”, tako da je voda isprala podlogu
i provalila u staru zidanu kanalizaciju koja se nalazi na dubini
od 4 do 4,5 metra – rekao je Zvonimir Mamužić, rukovodilac radne
jedinice vodovoda i kanalizacije u ovom JKP.
Na pitanje kako će se sanirati ovaj problem i koliko će posao
trajati, Mamužić je odgovorio da će radovi biti prilično obimni
i da će morati da se raskopava do velike dubine, da bi se popravio
stari kanalizacioni vod, a posao će sigurno potrajati nekoliko
dana. M. Radojčin
POZNATI PODACI O ODRŽANOJ LICITACIJI ZA ZAKUP ZEMLJIŠTA U DRŽAVNOJ
SVOJINI – ČEKA SE ODLUKA O DRUGOM KRUGU
IZDATO 10.958 HEKTARA, GRADU 800.000 EVRA
• Prosečno izlicitirana cena je 14.211 dinara po hektaru, dok
je maksimalan iznos 49.500, a minimalan 12.000 • Neizdato ostalo
1.577 hektara, a termin drugog kruga licitacije zavisi od odluke
Skupštine grada
Tokom
četiri dana prvog kruga prošlonedeljne licitacije za izdavanje
u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini izdato
je 10.958, od ukupno 12.535 hektara, saopštio je za „Subotičke”
predsednik Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja
za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini
Grgur Stipić.
Kako navodi, prosečno izlicitirana cena po hektaru je 14.211
dinara, dok je maksimalan iznos bio 49.500, a minimalan 12.000,
što je bila i početna cena na licitaciji. Od ukupno predviđenih
280 licitacija u jedanaest katastarskih opština nije održano
njih 43, što znači da je za drugi krug licitacije ostalo je
1.577 hektara.
Grgur Stipić kaže da je na licitacijama ostvarena ukupna masa
sredstava u iznosu od 163.134.467 dinara, to jest nešto preko
2.000.000 evra, od čega 60 posto ide Republici, a 40 Gradu Subotici
(oko 800 hiljada evra).
– Termin održavanja drugog kruga licitacije zavisi od odluke
Skupštine grada i sva ta procedura ide kako je išla i u prvom
krugu. Konkretnije, moguće je da dođe do izmene programa i samog
teksta oglasa na kojeg saglasnost daje Skupština grada i nakon
toga objavljivanje javnog nadmetanja i njegovo održavanje. Hoće
li to biti urađeno za proizvodnu 2008/09. ili ne to u ovom trenutku
ne mogu reći – kaže Grgur Stipić.
Što se već izlicitiranih parcela tiče, sagovornik kaže da sledi
pisanje odluke za svakog odabranog ponuđača, a na te odluke
saglasnost daje Ministarstvo poljoprivrede, a potpisuje ih predsednik
Opštine i one se šalju svim učesnicima u nadmetanju (i odabranom
ponuđaču i ostalima). Nakon toga ide rok od 15 dana za žalbu
na odluke, a posle toga sledi i rok od 15 dana za obezbeđivanja
garancije, to jest uplate po oglasu pre potpisivanja samog ugovora.
S obzirom na prošlonedeljni incident u Starom Žedniku, kada
su traktori koje je unajmio „Agrokombinat” počeli orati parcelu
od 102 hektara koju je izlicitirao Stipan Šarčević, Grgur Stipić
kaže da su dosadašnji korisnici državnog zemljišta obavešteni
da nakon žetve strnih žita i uljane repice ne zasnivaju novu
proizvodnju.
– Po osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu sprovedeno je
javno nadmetanje i postupak izdavanja državnog zemljišta je
u toku. Svrha ovog obaveštenja je da se izbegnu nepotrebni troškovi
nesporazuma između dosadašnjih korisnika i eventualnih zakupaca
– kaže Grgur Stipić. Z. R.
ZADOVOLJSTVO RODOM ISPREPLETENO S NEZADOVOLJSTVOM ZBOG CENE
Mlinari obaraju cenu
Od
ukupno 19.650 hektara, koliko je u subotičkom ataru jesenas
zasejano pšenice, žetva je do prekjuče posle podne bila završena
na oko 50 posto površina, saznajemo od stručnog saradnika za
ratarstvo i v. d. direktora „Agrozavoda” Damira Varge.
Kako kaže, prosečan prinos kreće se od 2,2 do 4 tone po jutru,
između 4 i 7 tona po hektaru. Ovakav rod – ukoliko ne bude ekstremnih
vremenskih neprilika – obećava prosečan prinos od 5,3 do 5,4
tone po hektaru, što je daleko više u odnosu na dugogodišnji
prosek od 3,7 do 3,8 tona po hektaru.
– Ni kiše, koje su u proteklih nedelju dana pale, nisu bitnije
uticale na kvalitet pšenice, koji je, kao i rod, veoma dobar.
Konkretno, hektolitarska masa kreće se od 79 do 84, vlažnost
zrna je uglavnom ispod 14, a primese se kreću između 5 i 6 procenata
– kaže Damir Varga, dodajući da se završetak žetve može očekivati
za nedelju dana.
Rukovodilac sirovinskog sektora u „Fidelinki” Laslo Ubori kaže
za „Subotičke” da je do utorka, 1. jula, ovo žitomlinsko preduzeće
u Subotici, Bajmoku, Čantaviru, Novom Orahovu i Staroj Moravici
od poljoprivrednika preuzelo 17.500 tona žita.
– Trenutno plaćamo akontacionu cenu od 14 dinara po kilogramu,
plus PDV i svim proizvođačima će biti isplaćena i razlika kada
bude ustanovljena konačna cena. Tempo isplate je takav da, ukoliko
kooperant danas napravi obračun, sutra dobija novac. Tu bih
posebno podvukao činjenicu da „Fidelinka” preuzima pšenicu i
na skladištenje bez naplate troškova skladištenja ukoliko kooperanti
robu budu prodali nama. Kooperanti svoju pšenicu mogu držati
kod nas i do kraja ove i sledeće godine i kada se odluče da
je prodaju „Fidelinka” će im isplatiti po ceni koja tada bude
važeća na tržišnoj berzi – kaže Laslo Ubori.
Član Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Miroslav Ivković
kaže da nije zadovoljan ni cenom ni uslovima koji i ove godine
prate žetvu pšenice.
– Sigurno je da su se, u sprezi sa državom, žitomlinske organizacije
dogovorile da što više obore cenu kako bi što jeftinije otkupili
veću količinu pšenice da bi, kao i prošle godine, za nekoliko
meseci ona ponovo poskupela na preko 20 dinara. Ovakvo ponašanje
Vlade, Ministarstva poljoprivrede i žitomlinskih organizacija
imaće kao posledicu da će na jesen biti posejano još manje žita
nego prošle, po količini rekordno niske, godine – kaže Miroslav
Ivković. – Pekari su cenu hleba formirali na bazi 25 dinara
po kilogramu pšenice, koja je bila zimus i proletos, i nema
nikakvog razloga da je obaranje cene zbog hleba. Ne! Jer hleb
nije pojeftinio, a pšenica jeste – objašnjava sagovornik.
Iz tih razloga, kako kaže, Udruženje poljoprivrednika svim ratarima
savetuje da, ukoliko mogu, žito ostave na lagerovanje kod sebe.
Z. R.
AMBASADOR NEMAČKE VOLFRAM MAS POSETIO SUBOTICU
ŠANSE SU VEĆE
–
Sada, kada je dogovorena većina proevropskih snaga u Skupštini
Srbije njena šansa u procesu integracije u Evropsku uniju je
veća – izjavio je u utorak, 1. jula, ambasador Republike Nemačke
Volfram Mas prilikom susreta sa subotičkim gradonačelnikom Gezom
Kučerom.
On je, s tim u vezi, izrazio nadu da će se dosadašnja saradnja
Subotice sa nemačkim investitorima nastaviti, te da je veoma
značajno da se Subotica i Srbija u poslu privlačenja stranih
ulagača ugledaju na iskustva susednih zemalja, jer je, kako
je naveo, „očito da je u tim državama život bolji”.
Volfram Mas je prilikom boravka u Subotici posetio i decu u
vrtiću „Palčica”, koja predškolski obrazovni program pohađaju
na nemačko-srpskom i nemačko-mađarskom jeziku.
Nemački ambasador susreo se juče i sa vlasnikom preduzeća za
proizvodnju zdrave hrane „Suncokret” Ivanom Perčićem na Hajdukovu,
koji ga je upoznao sa kapacitetima, procesom i perspektivama
proizvodnje zdrave hrane u ovom preduzeću, koje do sada proizvode
od suncokreta i bundeve izvozi u Veliku Britaniju, Belgiju,
Nemačku i Mađarsku. Z. R.
VELIKI
USPEH ANSAMBLA „RAVNICA” NA PRVOM SVETSKOM FESTIVALU „TAMBURICA
FEST” U DERONJAMA
SUBOTIČANI PRVI NA SVETU
Nagrada
za najbolji orkestar na Prvom svetskom festivalu „Tamburica
fest”, održanom od 27. do 30. juna u Deronjama (mestu između
Kule i Odžaka), zasluženo je otišla u ruke ansamblu „Ravnica”
iz Subotice, koji čine: Josip Francišković, Nikola Jaramazović,
Branko Ivanković Radaković, Mario Tikvicki, Miroslav Kujundžić
i Miroslav Letović. Subotičani su se publici i žiriju predstavili
gajdaškim i bunjevačkim kolom, izveli su dva francuska valcera,
autorsku pesmu Nikole Jaramazovića „Šta je ostalo” i pesmu „Ciganska
noć”. U jakoj konkurenciji 26 orkestara iz Hrvatske, Makedonije,
Bosne i Hercegovine, Amerike i Srbije, Subotičani, kao jedan
od najmlađih ansambala, nisu očekivali nagradu. Ipak: „Žiri
se vodio kvalitetom i presrećni smo što smo pobedili!” – otkriva
Nikola Jaramazović, dodajući da će nagradu od 5.000 dolara članovi
„Ravnice” uložiti u projekte i koncerte, od kojih će jedan biti
i u Subotici:
–
Sa drugoplasiranim ansamblom „Zorule” dogovorili smo turneju
po Srbiji, u okviru koje ćemo krajem godine nastupiti u Subotici,
Novom Sadu i Beogradu.
Uz novčani deo, prvonagrađenima bi trebalo da sleduje i snimanje
CD-a, što je ispunjenje višegodišnje želje i deo plana ansmabla
„Ravnica”. A oni Subotičani koji „Ravnicu” nisu čuli (i videli)
na Velikom prelu, na nekoj od svadbi ili proslava u gradu i
okolini, sigurno su primetili njihov spot za pesmu „Ostaviću
konje vrane”, koji se „vrteo” na lokalnim televizijskim stanicama.
Ansambl „Ravnica” u ovom sastavu postoji tri i po godine, a
šest mladih i talentovanih mladića koji ga čine, ponosni su
na svoje „druženje” sa tamburom – instrumentom čija je muzika
neizostavni deo tradicije ovog podneblja. Taj deo prošlosti,
za budućnost će biti sačuvan upravo zahvaljujući angažovanju
ovih i njima sličnih muzičara.
Prvobitni ansambl „Ravnica” osnovan je početkom devedesetih.
Iz godine u godinu članovi su se menjali, neki odlazili, drugi
dolazili, a ovaj sastav je, smatraju poznavaoci, najbolji do
sada!
– Svi smo mi povezani preko Subotičkog tamburaškog orkestra,
gde smo svirali (sem Branka koji je harmonikaš). To je dobra
odskočna daska koju svi Subotičani koji se bave ovom muzikom
imaju. Svi oni počinju svoj tamburaški vek u ovom orkestru,
ispeku zanat, upoznaju se sa tamburom... Tamo je sve počelo
– ističe Nikola, dodajući da su članovi „Ravnice” odgajani u
duhu ljubavi prema tamburi i toj vrsti muzike uopšte:
– Od malih nogu bili smo u svemu tome i ta žeravica se s godinama
samo potpirivala. Ja od pete godine sviram tamburu, jednostavno
sam odgajan u tom muzičkom i tamburaškom duhu. I moje kolege
su svojim roditeljima rekle: „Ja hoću da sviram tamburu!”, a
ne: „Idem da igram hokej!”. I naravno da su to roditelji podržali.
Ovo radimo prvenstveno zato što volimo. To je ljubav prema tamburi
i tradiciji, a sa druge strane nije zanemarljiv ni taj finansijski
aspekat. Spajamo lepo sa korisnim, imamo svirke, pogađamo poslove...
Taj prihod nam je značajan. Tu je, naravno, i želja da nešto
uradiš i da nešto na kraju ostane. A to je uz tamburu moguće.
T. M.
TELEFONSKE PRETNJE PORESKE UPRAVE POLJOPRIVREDNICIMA
Ili završni račun, ili 150.000 dinara!
Kako
kaže član Upravnog odbora Udruženje poljoprivrednika Miroslav
Ivković ovih je dana veliki broj poljoprivrednika, koji su u
sistemu PDV-a, bio pozvan telefonom (!) iz Poreske uprave uz
pretnje da će, ako do danas (4. jula) ne predaju završni račun,
biti tuženi i da će im biti naplaćena kazna u iznosu od 150.000
dinara!
– I u zakonu piše da mi nismo obavezni praviti završni račun,
jer mi vodimo samo evidenciju PDV-a, ali ne i knjigovodstvenu.
Ko od nas obračunava svoju platu i razne troškove, pa da to
može da odbije da bi mogao napraviti redovan završni račun?
Na moje reči da je žetva u punom jeku i da su poljoprivrednici
na njivama odgovoreno mi je da Poresku upravu to ne zanima.
Ja ne znam šta da kažem na ovo. Tretiraju nas kao da smo kriminalci
– kaže Miroslav Ivković, dodajući da je njega lično iz Poreske
uprave zvala Tatjana Kovačević. Z. R.
VELIKI USPEH DRAME NA MAĐARSKOM NA FESTIVALU U KIŠVARDI
„Tužna je nedelja” – najbolja!
Predstava
Drame na mađarskom „Szomoru vasárnap” (Tužna je nedelja) proglašena
je najboljom muzičko-zabavnom predstavom na DŽDŽ Festivalu mađarskih
prekograničnih pozorišta, koji je od 19. do 28. juna bio održan
u mađarskom gradu Kišvardi.
Nagrada Drami na mađarskom – prvi put ustanovljena ove godine
– pripala je na osnovu odluke stručnog žirija, kojeg su činili
glumac i reditelj Robert Alfeldi, glumica Enike Esenji; pisac,
glumac i reditelj Peter Horvat, kritičar Ištvan Nanai i kompozitor
Laslo Šari.
Na istom Festivalu posebnu nagradu za glumu dobila je i glumica
Drame na mađarskom Hermina G. Erdelji, a tome zahvaljujući dobila
je i poziv od novog direktora Nacionalnog teatra iz Budimpešte
Roberta Alfeldija da krajem ove sezone igra u jednoj predstavi.
I glumac Drame na mađarskom Ervin Palfi nije na Festivalu ostao
nezapažen: njemu je pripala nagrada uredništva lista „Kisvárdai
Lapok” (Kišvardanske novine).
Konačno, nagrada žirija publike na Festivalu u Kišvardi pripala
je i glumici Edit Farago za uloge u predstavama „Kicsik és polgárok”
(Mali i građani) Drame na mađarskom i „Dom Bernarda Albe” Novosadskog
pozorišta. Z. R.
TAMNA STRANA ŽIVOTA
U PONEDELJAK, 30. JUNA, NA BIKOVU
Ubijena starica
U
predvečernjim satima u ponedeljak, 30. juna, u Omladinskoj ulici
na Bikovu pronađeno je beživotno telo osamdesetogodišnje D.
Pejić, koja je u kući živela sama. Njeno telo pronašla je pastorka
koja je tog dana došla u posetu, a nakon izlaska na lice mesta
dežurni lekar nije mogao utvrditi uzrok smrti. Zbog toga je
na Bikovo izašla i policija i istražni sudija Okružnog suda
u Subotici Novak Terzija, koji je naredio da se izvrši obdukcija
pokojnice.
Kako je Novak Terzija rekao za „Subotičke”, na osnovu nalaza
obdukcije postoji osnovana sumnja da je D. Pejić umrla nasilnom
smrću, što potvrđuje i saopštenje subotičke policije u kojem
se navodi da je reč o krivičnom delu ubistva. U kući, međutim,
kako se navodi, nema znakova provale ili premetačine. Z. R.
OBELEŽENA
PEDESETOGODIŠNJICA RADA I POSLOVANJA „ELEKTROVOJVODINE”
NAŠ PRIORITET – POUZDANOST I KVALITET
Pola
veka uspešnog poslovanja i rada „Elektrovojvodine”, Ogranka
„Elektrodistribucija Subotica” (ED), obeleženo je u četvrtak,
26. juna, kada su se na svečanosti u „Maloj gostioni” na Paliću
okupili poslovni partneri i saradnici „Elektrovojvodine”, predstavnici
Opštine i medija. Izražavajući zadovoljstvo što proslavlja pedeset
godina rada firme na koju je ponosan, Nenad Stanković, izvršni
direktor za poslovni sistem ED Subotica, je između ostalog rekao:
– Subotica se može pohvaliti sledećim rezultatima: pogonska
spremnost je bolja od proseka u „Elektrovojvodini”, tehnički
gubici su manji od proseka u „Elektrovojvodini”, naplata potraživanja
je veća od proseka u „Elektrovojvodini”. Ako znamo da je „Elektrovojvodina”
jedan od lidera elektrodistributivne delatnosti u elektroprivredi
Srbije, onda rezultati „Elektrodistribucije Subotica” još više
dobijaju na značaju.
Zanimljivo je da je broj potrošača u Subotici 1958. godine iznosio
42.500, dok danas „Elektrodistribucija Subotica” snabdeva 140.
000 kupaca na teritoriji osam opština: Subotica, Bačka Topola,
Mali Iđoš, Kanjiža, Novi Kneževac, Senta, Ada, Čoka, kao i rubna
područja opština Sombor i Bečej.
Obim rasta i razvoja ovog preduzeća možda najbolje ilustruje
činjenica da je 1958. godine, kada je aktom Vlade Republike
Srbije, 28. juna formirana „Elektrovojvodina”, prodaja električne
energije iznosila nešto manje od 28 miliona kilovat-časova,
a prošle godine – oko milijardu i 200 miliona. Pet decenija
postojanja i rada „Elektrovojvodina” je obeležila sloganom „Naš
prioritet – pouzdanost i kvalitet”.
T. M.
BESPLATNA STRUJA
Deset
kupaca „Elektrovojvodine” čiji su pretplatnički brojevi izvučeni
na svečanosti, imaće pravo na besplatnu struju u iznosu od 2.000
dinara. Dobitnici su: Marta Molnar Čikoš, Senta; Katarina Merković,
Subotica; Margita Dulić, Subotica; Jelisaveta Marković, Subotica;
Jelena Žukov, Palić; Irena Šeregelj, Čantavir; Đurđica Škorić,
Bačka Topola; Emeše Lakatoš, Bačka Topola; Žolt Vaš, Adorjan;
i Žužana Buš, Adorjan.
OTVOREN NOVI KRUŽNI TOK NAZVAN „HUNGARORING”
VEĆA SIGURNOST NA RASKRSNICAMA
Četvrti
po redu kružni tok sagrađen u poslednjih godinu dana, prošlog
petka, 27. juna, pušten je u saobraćaj. Kružni tok se nalazi
na raskrsnici ulica Petefi Šandora, Trga žrtava fašizma i Trga
Lajoša Košuta.
Direktor JP „Direkcija za izgradnju” Dragan Trklja kaže da je
reč o investiciji vrednoj 5,7 miliona dinara, kojom je regulisana
još jedna kritična raskrsnica u gradu.
– Investicija je završena u ugovorenom roku od 40 dana, a izvođač
radova bila je Kompanija „Vojput” koja je posao dobila na javnom
tenderu. Kružni tok na ovoj raskrsnici po mišljenju struke bio
je potreban jer je raskrsnica bila komplikovana za sve učesnike
u saobraćaju. Iako nam ostaju još poslovi parternog uređenja
na prostoru oko kružnog toka i uređenje zelenog pojasa, on je
od danas u režimu saobraćaja – kaže Trklja, ističući da su od
početka gradnje ovak kružni tok krstili imenom „Hungaroring”
(po poznatoj kružnoj stazi u Mađarskoj po kojoj se svakog avgusta
voze trke Formule 1).
On je najavio da će na svim onim raskrsnicama gde se proceni
da su kružni tokovi najbolje rešenje oni biti izgrađeni. Peti
kružni tok biće izgrađen do kraja godine na raskrsnici Braće
Radića i Blaška Rajića na Prozivci. R. V.
MLADI SUBOTIČKI REŽISER ZAVRŠIO SVOJ TREĆI FILM
TRAGIKOMEDIJA NA NAŠ NAČIN
• Premijera zakazana za 19. avgust na Letnjoj pozornici na Paliću
Posle
„Lanca” i „Tajne Somodora”, mladi subotički režiser Andrej Boka,
student treće godine „Megatrend” fakulteta, završio je snimanje
i svog trećeg filma – „33. dan”, čija nas premijera očekuje
19. avgusta na Letnjoj pozornici na Paliću (u 21 čas).
– To je tragikomedija u čijem središtu je jedna (a)tipična (subotička
ili neka druga) porodica. U filmu se prepliću međusobni odnosi
članova te porodice, sa osvrtom na društvo u kojem živimo –
objašnjava Andrej, ne želeći pritom da otkriva (mnogo) više
o sadržaju filma čiji je najveći deo sniman u „zamku” preko
puta Prozivke, sa scenama u kafani „Majo” (preko puta Železničke
stanice) i na Paliću.
– Odlučio sam se da najveći broj scena snimimo u kući mističnog
izgleda, koja kao da krije neku tajnu... Vlasnici „zamka” su
nam velikodušno dozvolili da tamo snimamo i tu smo privilegiju
maksimalno iskoristili. Pomalo neobičan naziv filma potiče od
toga što prava radnja zapravo kreće posle 33. dana – onda počinju
dešavanja...
Dokaz da se mlada ekipa koja je radila i na filmu „Tajna Somodora”
nije umorila i svom snagom se „bacila” na novi projekat, jeste
i činjenica da su Andrej Boka i njegovi prijatelji i saradnici
Vedran Žilić i Velibor Saša Popadić odmah nakon „Somodorove”
premijere počeli da smišljaju scenario za novi film, da bi snimanje
počelo prošlog leta, a krajem godine i montaža (za koju je zadužen
Darko Maletin). U toku je završno „šminkanje” filma čiji autori
mogu da se pohvale i autorskom muzikom koju potpisuju Mirjana
Vladisavljev i Ivan Marjanski, a obradu tona – Bojan Ćosić.
Mladu glumačku subotičku ekipu uglavnom čine amateri (koji ipak
imaju neko glumačko iskustvo), kojima su veliku podršku pružili
profesionalni glumci – Vesna Kljajić Ristović (koja se pojavljuje
u ulozi tračare) i Vladimir Grbić (ćerkin dečko). Lik mame tumači
Jasminka Hodžić (glumica pozorišta u Nišu), ćerke – Nevena Mlinko,
sina – Mihajlo Stajić, a tate (koji se pojavljuje tek na kraju
filma) – Đorđe Milivojević. Uloga sinovljeve devojke pripala
je Jeleni Dulić. Posle premijere, film „33. dan” trebalo bi
da gostuje na amaterskim festivalima širom Evrope. T. M.
STUDIJE U INOSTRANSTVU?
–
Planiram da studije nastavim u Njujorku, gde bih upisao filmsku
režiju na Fakultetu vizuelnih umetnosti. Prijemni polažem u
oktobru – najavljuje Boka.
NIŠTA BEZ „FOKUSA”!
–
Generalni pokrovitelj filma je Fondacija „Fokus”, koja nam je
pružila veliku pomoć, a zahvaljujemo se i firmama „Denver”,
„In Komerc”, „Kop-trans”, „Gradis” i „Kar plus”. Tehničku podršku
pružila nam je „Siti” televizija.
DEŽURSTVA ADVOKATA U KANCELARIJI OMBUDSMANA U GRADSKOJ KUĆI
BESPLATNA PRAVNA POMOĆ
U
Izvršnom veću Vojvodine u utorak, 24. juna, potpisan je ugovor
između Advokatske komore Vojvodine i 13 opština na osnovu kojeg
će u kancelarijama opštinskih ombudsmana građanima bila na raspolaganju
Služba besplatnog pravnog savetovanja i zastupanja.
Subotički ombudsman Zlatko Marosiuk kaže da će pravo na besplatnu
pravnu pomoć, koju će pružati advokati, prvenstveno imati socijalno
ugroženi građani, a uslov je i da imaju prebivalište na teritoriji
Opštine Subotica, kao i da u predmetu u kojem traže besplatnu
pravnu pomoć do sada nije učestvovao bilo koji advokat.
– Advokati će dežurati u Gradskoj kući na prvom spratu u kancelariji
132 (kancelarija ombudsmana) ponedeljkom i petkom od 13 do 17
časova. Program je namenjen socijalno ugroženom delu stanovništva
u koje spadaju korisnici materijalnog obezbeđenja porodice,
samohrani roditelji, zaposleni i penzioneri čija primanja ne
prelaze polovinu prosečne mesečne plate u opštini za prethodnu
godinu, nezaposleni, lica pod starateljstvom, maloletna lica
kao i žrtve nasilja u porodici – kaže građanski branitelj.
R. V.
O DOSADAŠNJIM ISKUSTVIMA U INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU
POTREBE SU VEĆE
Dosadašnja
iskustva u sprovođenju projekta „Inkluzivno obrazovanje u Srbiji
i Crnoj Gori – Škola po meri deteta” izneli su učesnici projekta
iz Subotice i Kule, za okruglim stolom održanim u utorak, 1.
jula, u Osnovnoj i srednjoj školi „Žarko Zrenjanin”. U okviru
pilot projekta finansiranog od Fonda Humanitarne organizacije
„Save the Children” u toku protekle školske godine organizovana
je stručna podrška u obrazovanju 15 dece iz Subotice sa različitim
teškoćama i potrebama, po pet iz Predškolske ustanove „Naša
radost” i osnovnih škola „Sveti Sava” i „Vladimir Nazor” iz
Đurđina. Podršku je organizovalo 7 defektologa iz škole „Žarko
Zrenjanin”, somatoped, logoped i reedukatori psihomotorike,
koji su zajedno sa učiteljima, vaspitačima, psiholozima, pedagozima
i roditeljima formirali tim za svako dete, procenili razvojne
i obrazovne potrebe deteta i izradili, realizovali i prilagođavali
individualne planove obrazovanja i podrške. Broj dece kojima
je potrebno pružiti ovakvu podršku u obrazovanju daleko je veći,
zaključeno je na susretu stručnjaka. Procenjuje se da u vrtićima
i školama ima oko 10 odsto dece kojima je potrebna stručna podrška.
K. K.
NA MEĐUNARODNOM KONGRESU
Tri rada iz Subotice
Na
X Međunarodnom kongresu preventivne medicine održanom u Vrnjačkoj
Banji od 18. do 22. juna, predstavljena su tri stručna rada
subotičkih lekara. Dr Radmila Pavić, načelnica Centra za unapređenje
zdravlja i prevenciju bolesti, izložila je rad o Savetovalištu
za dijabetes, dr Ljiljana Miljački, načelnica Službe za opštu
medicinu, autor je stručnog rada „Organizacija preventivnih
pregleda u Službi opšte medicine – problemi i rešenja”, a dr
Marija Mandić predstavila je rad „Preventivni pregledi i otkrivanje
depresivnih poremećaja”. K. K.
PRIJEM
POVODOM TRIDESETOGODIŠNJICE GERONTOLOŠKOG CENTRA
Novac za bolje grejanje
Dr
Miloš Lučić, pokrajinski sekretar za zdravstvo i socijalnu politiku,
i mr Nenad Ivanišević, direktor Gerontološkog centra, u petak,
27. juna, potpisali su ugovor o ulaganju 5 miliona dinara u
rešavanje energetskih potreba ove ustanove.
– Novac ulažemo u gasifikaciju Doma za negu, objekta koji je
do sada zagrevan na naftu – rekao je mr Ivanišević o ulaganju.
Ugovor je potpisan na prijemu organizovanom u Gerontološkom
klubu „Centar II” u Ulici Žarka Zrenjanina, povodom 30. godišnjice
osnivanja Gerontološkog centra u Subotici.
– Subotički Gerontološki centar jedna je od najboljih institucija
socijalne zaštite ovakve vrste u Srbiji. To je svakako rezultat
velikog rada i angažovanja svih koji o ovom Gerontološkom centru
brinu. Korisnici u vašem Centru zaista imaju lepu jesen života
ispunjenu brojnim sadržajima, jer je ova ustanova otišla korak
napred u mnogim aspektima i oblastima, a kroz otvorene oblike
zaštite omogućila je da većina starijih sugrađana ima iste prilike
za druženje kao i korisnici doma. S druge strane, kroz oplemenjivanje
ambijenta i kroz stvaranje boljih uslova za boravak, rehabilitaciju
i druge angažmane, omogućeno je korisnicima da zaista imaju
vrhunske uslove za boravak u ustanovi – naglasio je dr Lučić,
čestitajući Gerontološkom centru na jubileju i postignućima.
K. K.
U GALERIJI OTVORENOG UNIVERZITETA IZLOŽBA SLIKA JOSIPE KRIŽANOVIĆ
SALAŠI – BAR NA PLATNU
Prva
samostalna izložba slika „Svi moji putovi”, Josipe Križanović,
članice likovne sekcije HKC „Bunjevačko kolo”, otvorena je u
ponedeljak, 30. juna, u Galeriji Otvorenog univerziteta. Na
otvaranju izložbe koja se može pogledati svakog radnog dana
od 9 do 20 časova, Josip Horvat, predsednik likovne sekcije
HKC „Bunjevačko kolo”, je između ostalog rekao:
– Josipa je počela slikati neprimetno, a zatim se iznenada uzdigla,
želeći da nam poruči da je salaša sve manje i da će ih ona svojim
talentom sačuvati od zaborava. Kvalitet njenih radova prepoznali
su mnogi bardovi i nagradili je, zbog čega smo izuzetno ponosni
na nju. Pridružila nam se pre sedam godina, a njena posvećenost
đurđinskim salašima ostavlja nam izuzetno važan dokument i svedočanstvo.
Josipa, koja je završila umetničku školu, i do sada izlagala
na brojnim kolektivnim izložbama, na prvoj samostalnoj (koja
je bila izuzetno posećena) izložila je četrdesetak radova na
kojima dominiraju motivi salaša. Iako, kako kaže, sada ulazi
u drugi tematski ciklus, salaše „nikad ne zapostavlja”. Izložbu
je zvanično otvorila istoričarka umetnosti Olga Šram, naglašavajući
da se u Josipinim slikama „vidi njena potreba da likovnim zapisima
fiksira sećanja i vizuelno zabeleži autentičnost poznatih mesta”.
Uz pravo „salašarsko” posluženje, neizbežan je bio i zvuk tamburice.
Poznate vojvođanske melodije izveo je tamburaški orkestar muzičke
sekcije „Bunjevačkog kola” dok je autorsku pesmu „Salaš i prašnjava
ravnica” recitovao Boro Karadža, a pesmu „Bački salaši”, koju
je napisala Zora Ćujić, pročitala je Klara Dulić.
U PRIPREMI NACIONALNI PROGRAM OČUVANJA ZDRAVLJA
Ugrađena i subotička iskustva
U
radu Republičke stručne komisije Ministarstva zdravlja koja
priprema Nacionalni program za prevenciju raka na debelom crevu,
učestvuje i Subotičanka dr Ljiljana Miljački, načelnica Službe
opšte medicine u Domu zdravlja Subotica. Subotička iskustva
su značajna, jer je u ovoj sredini u 2006. i 2007. godini uspešno
realizovan projekat prevencije raka debelog creva u organizaciji
Evropske agencije za rekonstrukciju. Očekuje se da će Nacionalni
program za prevenciju raka debelog creva biti dostavljen Ministarstvu
zdravlja do 20. jula. K. K.
OVE GODINE SVAKA MESNA ZAJEDNICA DOBIJA NOVE PEŠAČKE STAZE
NA REDU SU TROTOARI
Ove
godina svaka od 37 mesnih zajednica dobiće najmanje jedan kilometar
trotoara. Za ove namene u budžetu opštine planirano je blizu
30 miliona dinara, tako da je svakoj mesnoj zajednici odobreno
najviše do milion dinara.
Tehnički direktor „Direkcije za izgradnju” Jasmin Šečić kaže
da su ove godine u budžetu opštine namenski izdvojena sredstva
za rekonstrukciju i izgradnju pešačkih staza koja će biti uplaćena
mesnim zajednicama. Prilikom odlučivanja o visini sredstava
namenjenih za svaku MZ primenjivani su kriterijumi koji se odnose
na veličinu mesne zajednice i stepen njene komunalne opremljenosti,
a izbor ulica je prepušten mesnim zajednicama.
– Postupak pribavljanja projektne dokumentacije i izbora izvođača
takođe će sprovesti same mesne zajednice, a Direkcija za izgradnju
zadužena je za pružanje stručne pomoći u ovom postupku – kaže
Šečić, dodajući da sada zavisi od spremnosti i visprenosti rukovodstava
u mesnim zajednicama kojom brzinom će odraditi ove predradnje
i pristupi izgradnji trotoara, budući da su sva sredstva obezbeđena.
R. V.
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM UKIDANJA MINISTARSTVA ZA LJUDSKA
I MANJINSKA PRAVA
SRBIJA JE MULTIETNIČKA DRŽAVA
Sa
zaprepašćenjem sam primio vest da je tokom rasprave o Predlogu
zakona o ministarstvima, koji se nalazi na dnevnom redu tekuće
sednice Narodne skupštine, a koji predviđa formiranje Ministarstva
za ljudska i manjinska prava, podnet amandman kojim se traži
ukidanje ovog ministarstva.
Radi podsećanja želim da ukažem na činjenicu da je Srbija multietnička
država u kojoj 18% stanovništva čine nacionalne manjine.
Sa druge strane period od prestanka rada Ministarstva za ljudska
i manjinska prava Državne zajednice je nedvosmisleno dokazao
da je rešenje prema kojem se sa problemima nacionalnih manjina
bave sva ministarstva umesto jednog posebnog, i to u koordinaciji
vladine Službe za ljudska i manjinska prava dovelo do toga da
se međuvladine mešovite komisije za nacionalne manjine Srbije
i okolnih država godinama nisu sastale, da je Savet Republike
Srbije za nacionalne manjine svoju poslednju sednicu održao
23. decembra 2005. godine, da je najvećem broju nacionalnih
saveta odavno istekao četvorogodišnji mandat, kao i da do dana
današnjeg nije donet Zakon o izboru, nadležnostima i finansiranju
nacionalnih saveta na osnovu kojeg bi nacionalni saveti mogli
da ostvaruju ciljeve, koje od njih pripadnici nacionalnih zajednica
očekuju.
Stoga smatram, da je u cilju nastavka procesa poboljšanja položaja
nacionalnih manjina, koji je započet 2002. godine, a koji je
u proteklim godinama doživeo ozbiljan zastoj, potrebno formiranje
Ministarstva za ljudska i manjinska prava, kako bi nova Vlada
Republike Srbije zaista postala proevropska.
Laslo Joža (Józsa László),
koordinator nacionalnih saveta nacionalnih manjina
STANOVNICI GRMEČKE ULICE PONOVO PROTESTOVALI
HOĆEMO MIŠLJENJE STRUČNJAKA!
• Pozivu da se pojave pred građanima ponovo se nije odazvao
niko od nadležnih, ali su poslali odgovore kojima oni nisu zadovoljni
• Iz „Telenora” spremni da dođu na zbor građana, ali stanovnici
Grmečke i okoline žele da čuju reč stručnjaka
Građani
i predstavnici Mesne zajednice „Aleksandrovo“ prošle subote,
29. juna, okupili su se još jednom u Grmečkoj ulici gde su radovi
na podizanju antenskog releja za mobilnu telefoniju, očigledno,
prilično napredovali za prethodnih nedelju dana. I pored informacije
da „Telenor” nije dobio odobrenje za početak poslova, za čega
je nadležna građevinsko-komunalna inspekcija, kao i da je Služba
za građevinarstvo opštine privremeno zastala u izdavanju saglasnosti
za postavljanje antena.
– Od Službe za građevinarstvo stigla nam je studija Elektrotehničkog
fakulteta o zračenjima baznih stanica, od Službe za komunalne
poslove, preduzetništvo i zaštitu životne sredine dopis da je
postavljanje antene u skladu sa propisima, a od komunalne inspekcije
odgovor da nisu nadležni u ovom slučaju. Reč je o tome da „Telenor”
za osam dana, koliko je zakonom predviđeno, nije dobio odgovor
od Službe za građevinarstvo, pa je mogao da otpočne sa radovima
– rekao je Robert Budinčević, predsednik Skupštine Mesne zajednice
„Aleksandrovo”. – Stupili smo u kontakt sa predstavnicima „Telenora”
i oni su voljni da ukoliko zakažemo zbor građana dođu i objasne
da li ima ili nema štetnog uticaja od strane ovakvih uređaja.
Pošto imamo pravo da održimo zbor po delovima mesne zajednice,
najverovatnije ćemo to učiniti naredne subote.
I pored Studije koja tvrdi da nema radioaktivnih zračenja iz
relejskih stubova, kao i uveravanja koja dobijaju da ona nisu
ništa opasnija od običnog mobilnog telefona, građani se pitaju
zašto je onda potrebna analiza uticaja na životnu sredinu kada
je jačina antena preko 150 vati i zašto je ministar za ekologiju
u svojoj preporuci povodom sličnih slučajeva dao mogućnost da
se radi procena i za manje intenzitete – ukoliko dođe do „pritiska
javnosti”? Stanovnici Grmečke, Jovana Pačua i okoline ostaju
pri mišljenju da bi antenu trebalo izmestiti van centra naselja,
kao i da od nadležnih u Opštini i predstavnika „Telenora” neće
čuti ništa novo, već žele da razgovaraju sa nekim ko je zaista
stručan i ko može da im argumentovano i nepristrasno potvrdi
da štetnih zračenja zaista nema! M. Radojčin
